Ово само српска памет може да открије – направили смо течно дрво, веровали или не…

Фото: Јутјуб принтскрин/УНДПСербиа

Аутор: Gdjakovic
464 посета

Др Иван Спасојевић, Институт за мултидисциплинарна истраживања

ГРАДСКЕ власти из Вићенце заинтересоване су за наше „течно дрво“. Изум наших научника из Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду препознали су као уређај који може да буде од помоћи за здравију животну средину и чистији ваздух. Планирају да, један контингент прочишћивача ваздуха увезу у своју земљу.
„Течно дрво“ готово две године прочишћава ваздух у Македонској улици у Београду. Оно представља биотехнолошко решење за смањење емисије угљен-диоксида у градским подручјима где су његове концентрације највеће. Главни део уређаја чини акваријум са 600 литара воде у коме се налазе једноћелијске слатководне микроалге. Оне путем фотосинтезе везују директно из ваздуха угљен-диоксид и опет процесом фотосинтезе избацују чист кисеоник напоље. Систем је вишефункционалан, направљен је као клупа, има пуњач за мобилне телефоне и ноћно светло. На крову се налази соларна плоча, што омогућава да за свој рад користи обновљив извор енергије.
– Градови учествују са 70 одсто у глобалној емисији угљен-диоксида и значајно доприносе климатским променама – каже др Иван Спасојевић, руководилац тима који је осмислио „течно дрво“. – Високе концентрације ЦО2 и ПМ честица утичу на здравље и квалитет живота великог броја људи. Равномерна дистрибуција малих зелених површина по читавом граду представља боље решење од великих паркова. Међутим, висока комерцијална вредност локације и ниво загађења ваздуха и земљишта отежавају раст биљака. Зато већина градова на свету има потребу за алтернативним концептом озелењавања. По брзини фиксације угљеника, „течно дрво“ је еквивалентно једном одраслом дрвету или 200 квадрата травњака.
Спасојевић је развио биотехнолошке аспекте система, док је др Даница Стојиљковић била задужена за концепт и дизајн. Алголог др Марина Станић пружила је логистичку подршку у истраживањима, и одржавању и подешавању прототипа.
– Комбиновали смо знања из различитих области како бисмо пронашли најбоље еколошко решење – наводи Стојиљковић. – Наше течно дрво побудило је велико занимање овдашње и стране јавности и светских медија.

Значај препознао УН програм за развој
ПРОЈЕКАТ је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта Програма УН за развој. Иначе, слатководне алге које се налазе у акваријуму, обитавају и у нашим барама и језерима а могу да расту у води из чесме. Отпорне су на високе и ниске температуре. Проналазачи кажу да систем не захтева специјално одржавање – довољно је на месец и по уклонити биомасу насталу дељењем алги, која може да се користи као ђубриво, променити воду и минерале и алге настављају да расту. Алге могу да се користе и за пречишћавање отпадних вода, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика.

Стари град је прва општина у овом делу Европе која је поставила „течно дрво“ на својој територији.

– Велика је потражња за оваквим уређајима – каже нам Бојан Бојић, руководилац Одељења за друштвене делатности и пројекте развоја у Управи ГО Стари град. – Негде у Скандинавији постоји неколико сличних примерака. Можда их има још неколико у свету. На наше изненађење пројекат наших научника је доживео глобалну видљивост. Чак су британски национални портали правили прилоге о њему.
Још једна београдска општина ће у наредних годину дана добити „течно дрво“.
– Наша идеја је била да докажемо да је ово одржив пројекат – истиче Бојић. – Уређај је осмишљен да буде прилагођен урбаним потребама становника. Позициониран је уз аутобуско стајалиште, где је велика концентрација људи. Нама није циљ да заменимо дрвеће на територији наше општине. Прошле године засадили смо стотине стабала липе, црвенолисне шљиве, јасена, али није на одмет да имамо и модерна решења за производњу кисеоника. Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета.

Извор:

https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1242378/tecno-drvo-kao-200-kvadrata-travnjaka-neobican-izum-nasih-pronalazaca-zainteresovani-mnogi-gradovi-sveta

Srodni tekstovi

1 коментар

Jovan 3. јун 2023. - 15:01

Jel moze za lozenje?
Posto kubik?

Одговори

Оставите коментар