БЕОГРАД Уредба о условима, начину и поступку за давање пољопривредног земљишта у државној својини на коришћење у непољопривредне сврхе, коју је у петак усвојила Влада, отвориће могућност да свака општина добије своју агробизнис зону, изјавио… БЕОГРАД Уредба о условима, начину и поступку за давање пољопривредног земљишта у државној својини на коришћење у непољопривредне сврхе, коју је у петак усвојила Влада, отвориће могућност да свака општина добије своју агробизнис зону, изјавио је за портал Бизнис.рс министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Уредба ступа на снагу наредне недеље. Нови пропис примењује се на земљиште које је у катастру непокретности Републичког геодетског завода уписано као пољопривредно земљиште у државној својини. Изузете су оне парцеле које могу бити предмет реституције. Закупац може бити физичко или правно лице, а коришћење државног земљишта може се уговорити на рок до 30 година. Тако се државно пољопривредно земљиште може дати на коришћење за производњу енергије коришћењем обновљивих извора енергије ветра и сунца изградњом електрана на енергију ветра са пратећом инфраструктуром. Пољопривредно земљиште ће бити могуће закупити и ради изградње електрана на сунчеву енергију са пратећом инфраструктуром. Ту се, пре свега, мисли на објекте соларних панела, далеководе, као и друге објекте у функцији електране и опреме за производњу струје коришћењем сунчеве енергије. Такође, државно пољопривредно земљиште моћи ће да се закупи и за извођење геолошких истражних радова или експлоатацију минералних сировина или извођење радова на одлагању јаловине, пепела, шљаке и других опасних и штетних материја на пољопривредном земљишту на одређено време, уз достављање неопходних одобрења надлежних органа. Општине групишу државно пољопривредно земљиште које се може користити у ове сврхе. Свако ко је заинтересован за закуп ове врсте општини подноси писмо о намерама које мора да садржи све детаље везане за пројекат.
Одлуку да ли ће се неко земљиште дати у закуп за ове сврхе доноси општина, али уз сагласност министра пољопривреде. Годишња накнада за коришћење државне земље може бити минимум петоструки износ просечне цене закупа по хектару државног пољопривредног земљишта на територији Србије, па до тридесетоструког износа просечне цене закупа. Овај, значајновиши износ плаћа се у случају да се земљиште користи за извођење радова на одлагању јаловине, пепела, шљаке и других опасних и штетних материја на пољопривредном земљишту на одређено време. Висина накнаде се усклађује сваке три године. У државни буџет иде 60 одсто овог износа, док 40 одсто остаје локалној самоуправи на чијој територији се плац који се даје у закуп налази. Новчана средства за враћање пољопривредног земљишта у пређашње стање у износу од 30 одсто трошкова предвиђених пројектом рекултивације и санације, корисник депонује на рачун Министарства пољопривреде, пре закључења уговора о коришћењу. Остатак од 70 одсто уплаћује на рачун Министарства најкасније пет година пре истека уговора о коришћењу. Извор: ФоНет
