Група стручњака и невладиних организација из 11 земаља објавила је листу 88 приоритетних река за заштиту и позвала земље Западног Балкана, потписнице Бернске конвенције, на проширивање Емералд мреже, саопштила је Организација за политичку екологију и иницијатива „Право на воду“.Емералд мрежу успоставио је Савет Европе 1989, према Конвенцији о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција), а чине је подручја од посебне важности за заштиту природе како би се очувале биљне и животињске врсте у њиховим природним стаништима.
Подсећа се да су, као потписнице Бернске конвенције Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Србија почеле укључивање у Емералд мрежу 2011, када су предложиле мали број подручја за заштиту.
До данас ниједна земља није проширила тај списак – већина подручја нема никакву заштиту према националном законодавству, нико не управља подручјима нити је осигурано системско прикупљање података или неопходних ресурса, наведено је у саопштењу.
Због свега тога, како је истакнуто, већина река и рибљих врста још увек није заштићена.Списак река који је објављен, резултат је Emerald Green семинара који је организовала невладина организација CEE Bankwatch Network у децембру 2022.
Илустрација: Западни Балкан глобално важно жариште биолошке разноврсности
Учесници тог семинара прикупили су релевантне научне податке о појединим рибљим врстама и њиховим стаништима на основу којих је припремљен списак река које би требало укључити у Емералд мрежу.
Подсећа се да је Западни Балкан глобално важно жариште биолошке разноврсности, посебно када је реч о слатководним врстама и стаништима.
Планински ланци, реке, језера и обала представљају дом бројним угроженим врстама и важна су станишта за многобројне ендемске врсте које не живе нигде другде.
Када се упореде са остатком Европе, већина река у региону је у добром или изразито добром стању, а многе су идеални кандидати за заштиту, што је препознао и објављени списак.
Стручњак за биолошку разноврсност, CEE Bankwatch Network Андреј Ралев казао је да је заштита река и добра имплементација Емералд мреже дуготрајан процес који захтева сарадњу између влада, стручњака, невладиних организација и локалних заједница.
– Наш предлог, који се темељи на исцрпним научним подацима о рибљим врстама у региону, важан је допринос том процесу. Следећи корак је подршка владама у региону у припреми службених предлога за нова Емералд подручја – казао је он.Председница Еколошког удружења „Рзав“ Наташа Миливојевић рекла је да окупљање стручних лица који су својим дугогодишњим радом показали да располажу вредним подацима о биолошком диверзитету у региону, показују да је семинар био сјајна идеја која ће представљати механизам за охрабривање и подстицање доносиоца одлука за брже проглашење Емералд подручја и њихово одрживо управљање.
Илустрација: Дрина опија својом лепотом
Правни стручњак Организације за политичку екологију Полекол и иницијатива „Право на воду“ Страхиња Мацић истакао је да Србију карактерише велика генетичка, специјска, екосистемска и предеона разноврсност, као део Балкана представља један од шест центара европског биодиверзитета.
– Међутим, ову природну разноврсност тек својим малим делом обухватају Емералд подручја, која су од велике важности за заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта – казао је он.
Додао је и да нова Емералд подручја нису предложена од 2011. године, зато исходе семинара сматра драгоценим и добром основом за предлоге нових подручја, са посебним акцентом на речне сливове прекограничних водотокова.
Извор: https://www.agrotv.net/objavljena-lista-88-prioritetnih-reka-za-zastitu-zemlje-zapadnog-balkana-pozvane-na-akciju/
ФОТО: Pixabay
