Да ли нам прети сценарио година које би да заборавимо?

Аутор: Gdjakovic
356 посета

Аутор: Соња Цветковић

Крај јула месеца никакао није обећавао. Многе пољопривредне културе су погођене временским неприликама, које су пратиле овогодишњу производњу. Берба воћа је за неке завршена градоносним облацима, ратарски усеви, али и повртарске плантаже су такође десетковане сушом, или градом. И док се сумирају резултати тек завршене жетве,принос кукуруза у Србији ће због суше и високих температура бити значајно смањен.  Нажалост заливни системи су и даље пусте жеље већине пољопривредника. На ову тему, податке и узроке  тренутног стања потражили смо од дипл.инж. Ненада Нешовића, саветодавца ПССС Краљево.

Принос јарих усева на подручју ПССС Краљево ће због недостатка падавина и тропских температура током јуна и јула бити значајно умањен. У производном региону Краљева, кукуруз се гаји на површини од 9.750 ха. Високе дневне температуре, самим тим и мала влажност ваздуха и земљишта на биљкама кукуруза условили су сушење не само доњих, већ и средњих листова. Нарочито ће бити погођени касностасни усеви кукуруза на песковитом земљишту. У касностасних сорти цветање и оплодња одвијају се у условима ваздушне суше (која се обично у то време поклапа са земљишном сушом), и дају крајње ниске приносе.

,,Доспеле количине падавина током јуна су биле далеко испод просека за овај месец. Укупна сума падавина за јун је износила 27 мм, што је свега 30% вишегодишњег просека (1981-2010. година).  Забележени број тропских дана је био 13. Високе температуре, довеле су до убрзаног зрења озимих усева. Кукуруз, кромпир, соја, сунцокрет су се, у зависности од хибрида и рока сетве, налазили у различитим фазама развоја и при оваквим агрометеоролошким условима су показали прве знакове недостатка воде. На основу три  индекса суше/влаге за месец јун на производном региону Краљева преовладавала је екстремна суша. Тренд високих температура и недостатка падавина настављен је и у јулу. Забележена је максимална дневна температура од 36,9 степени целзијуса, број тропских дана је износио осам,  а забележене падавине су износиле свега 10% од вишегодишњег просека за прву декаду јула“ каже Нешовић.

Температуре ваздуха које су биле неколико седмица изнад просека за ово доба године, неповољно су утицале на стање јарих усева, пре свега кукуруза и кромпира, који је најзаступљенија житарица, односно повртарска врста, а сада се налазе у генеративним фазама развоја.Сматра се да је кукуруз нарочито осетљив на сушу почевши са периодом десет  дана пре метличења и завршавајући 20 дана иза почетка цветања.

,,Овај период је назван „критичним периодом“ и недостатак воде у овом периоду у значајној мери се одражава на висину приноса и тај недостатак не може се надокнадити у каснијим фазама развоја.

Високе температуре спречавају и нормално опрашивање па ће бити како биљака без плода тако и „крезубости“ клипова, због лоше испуњености зрном врхова клипова. Различити интензитети суше у пољопривреди доводе до различитог процентуалног смањења приноса. Почетна суша смањује принос 10 – 20%, средња суша смањује принос 21 – 30%, прилична суша смањује принос 31 – 40%, јака суша смањује принос 41 – 50%, а екстремна суша смањује принос за више од 51%. Ови подаци указују да су највише погођенији предели Северне, Западне, Источне и Југоисточне Србије, те да ће у тим пределима доћи до смањења приноса у просеку за 40%.

Не треба запоставити ни чињеницу да се сетва у овим крајевима одвијала са прекидима. Тако су за првомајске празнике неки тек сејали, неки радили третман на ,“црно,, због вишка влаге, тешке машине нису могле у глиб. Било је прилично примера да се кукуруз у неким парцелама пресејавао јер није дошло до клијања на веома ниским температурама, које су наступиле одмах после сетве. Дакле у априлу, влаге је било у изобиљу, али  температуре испод 5 степени целзијуса нису дозволиле развој биљака. Наши стари би говорили,,када босом ногом можете да газите по земљи, она је довољно топла да семе никне“.  Дакле од 8- 12 степени целзијуса, док је оптимална температура клијања и ницања свих биљних врста карактеристичних за оцво поднебље 25 степени, тако пишу књиге. Сетва се тако одужила до средине маја.

  Има ли решења?

 Наравно да има. Нажалост наводњавање као прека потреба, па чак и одводњавање у плавним годинама, превелики је залогај за пољопривреднике, али чини се и за државу. Процена да је под кукурузом ове године посејано близу милион хектара, неће ,,извадити“ ни највећа понуђена цена, потенцијално малим родом. У краљевачком крају тек неколицина ратара уз Мораву има заливне сиситеме. Неки остварују и два рода, јер након скидања стрнина или грахорице, обично раде сетву силажних хибрида. Приноси су одлични у оба случаја.

„Заливни системи су нажалост у овим крајевима и даље занемарљиви. Међутим, треба имати у виду да и друге самосталне мере, на директан или индиректан начин могу примењивати пољопривредни произвођачи. Наравно,  оне се морају планирати у складу са локалним посебностима. Такве мере се односе на избор нових хибрида, измену начина обраде земљишта, гајење нових биљака које до сада нису гајене на датим просторима,измене у начину коришћења и врстама ђубрива, измене у роковима сетве, нарочито одабиру хибрида. Све по мало може променити много тога, можда не до рекордних приноса, али свакако не са садашњим проценама и потенцијално извесним губицима,“ објашњава саветодавац Ненад Нешовић.

Кукуруз је доминантна ратарска култура на подручју Србије, али и краљевачког краја. У краљевачким  селима гаји се углавном за потребе сточарства, тако да би несташица жутог злата могла изазвати нове проблеме. Неки су у сезону ушли са недостатком хранива, и са нестрпљењем чекали силажу и сенажу. Скупље житарице и концентрована храна нису подигле цене, ни живе ваге, али ни млека. Са таквим параметрима математика губи сваку вредност, нарочито ако улагања по хектару неће покрити родом. Дакле турбулентна јесен, нас свакако очекује! 

Кромпир такође у проблему

Процењује се да се у производном региону ПССС Краљево кромпир узгаја на 1.220 ха. Високе температуре успоравају пораст, али убрзавају процесе проласка кромпира кроз фенолошке фазе развоја, тако да кромпир завршава раније свој уобичајени вегетативни период, односно раније сазрева, што свакако негативно утиче на висину приноса кртола. Усеви кромпира који успорено расту у периоду за који је уобичајен убрзани пораст (3-5 недеља по ницању), најчешће не могу у потпуности склопити редове, тако да касније више трпе од суше и имају велику евапотранспирацију.

,,Кромпир је биљка која лоше управља са потрошњом воде. Транспирациони коефицијент је око 400. За образовање приноса кртола од 30 т/ха потребно око 3.000 м³ воде. За постизање високих приноса од 30-40т/ха потребан је равномеран распоред 350-400 мм воденог талога у току вегетационог периода кромпира, што значи да је производња у нашим условима неодржива без наводњавања“, истиче Нешовић.

Вађење кромпира машински

 У производњи кропмира, која је такође доминантан уз приобаље Мораве, заливни системи су обавезујући, тако да је ту нешто боља ситуација, али до складишта има још дана за мегдана. Рудњанки кромпир је у нешто другачијој позицији због надморске висине, али ако топлотни талас настави да пржи, ни са тог терена неће бити жељених резултата.

Резиме не обећава

У овом тренутку је тешко проценити колика ће бити штета, јер зависи како ће се даље кретати температуре,  и да ли ће бити кише. Високим температурама и недостатком влаге посебно ће бити погођени кукурузи на песковитом земљишту. У нормалним условима је просек кише у мају око 100 литара по квадрату, ове године је био око 70 литара, а у јуну је просек око 70 литара, а ове године скоро да и није било падавина у том месецу.

Srodni tekstovi

Оставите коментар