Процена је да ће 68% светске популације до 2050. године живети у градовима. За исту годину процењује се да ће број становника на Земљи достићи бројку од 9,7 милијарди. Према Агенди о одрживом развоју до краја 2030. године, потребно је удвостручити пољопривредну продуктивност и приходе малих произвођача хране, а посебно жена, староседелачког становништва, породичних пољопривредних произвођача, сточара и рибара, између осталог и преко безбедног и једнаког приступа земљишту, других производних ресурса и инпута, знања, финансијских услуга, тржишта и могућности за остваривање додатне вредности, односно за запошљавање ван пољопривреде. С тим у вези а као један од могућих алата за постизање горенаведених циљева јесте активан рад на промоцији и бржем увођењу урбане пољопривреде и на ове просторе.
Урбана пољопривреда такође може представљати значајан начин смањења незапослености у градовима. Најчешћи тип биљне прозводње у урбаној пољопривреди је повртарска производња и производња зачинског биља, која се најчешће одвијају на неискоришћеним деловима градског или приградског земљишта, окућницама, на балконима, крововима, деловима постојећих паркова, зидовима или у деловима унутрашњих простора. Методе урбане пољопривреде најближе су методама које се користе у органској и биодинамичкој производњи.
Једна од тежњи рада у урбаној пољопривреди је поновна употреба различитих врста природних ресурса и урбаног биљног отпада, дајући значај биолошкој разноликости (биодиврезитету) биљака и животиња на копну, квалитету воде и ваздуха који доприносе здравственој безбедности хране као и очувању животне заједнице. Један од сегмената таквог приступа јесте и коришћење различитих врста биља за потребе израде приправака који се користе као средства за заштиту и исхрану биља и као оплемењивачи земљишта.
Поред добро познате употребе лековитог биља у традиционалној (народној) и службеној (официјелној) медицини, лековито биље се све више користи и у самој производњи биља. Почетком двадесетог века увођењем до тад непознатих производних метода (биодинамичка и органска) интезивиран је рад на пољу употребе ове врсте биља у различитим врстама биљне производње (ратарска, повртарска, воћарска и виноградарска и остале), али и у производњи различитих приправака односно природних средстава за исхрану и заштиту биља, компосту и њему сличним производима. За израду приправака на бази лековитог биља најпогоднији моменат брања за потребе израде ових биопрепарата је од почетка, па до пуног цветања, јер су у том периоду наведене врсте најбогатије њима својственим активним материјама, те микро- и макроелементима.
За ову намену постоји неколико врста приправака који се разликују по начину припреме. Најчешће припремане врсте приправака на бази лековитог биља су следеће:
• Чај се справља од свежих или сувих делова биљке који се прелију кључалом водом и остави се да одстоји око 20 минута. Потом се процеди и охлади, а у зависности од употребљене врсте користи се одмах или се прво разреди са водом (најпожељнија кишница или одстајала бунарска вода).
• Уварак (чорба) се припрема када се уситњени делови одговарајуће биљке прелију хладном водом и оставе 24 часа. Након тога се кува 15-30 минута, затим охлади и процеди, а течност (чорба) се користи за третирање (прскање – најчешће разређена).
• Мацерат настаје тако што се иситњени делови биљке прелију хладном водом (најбоље кишницом) и оставе да одстоје 24 часа. Мацерат се процеди и течност се користи.
• Ферментисани екстракт настаје када се свежи (најбоље) или суви биљни делови прелију хладном водом и оставе напољу све док не започне врење. Маса се у току 7-12 дана повремено меша. Ферменатција је завршена када биљни делови падну на дно посуде, а течност избистри. Екстракт се обавезно пре третирања биљака разређује водом (најчешће је то однос један део екстракта и 10 (20, 50) делова воде).
У производној пракси се користе углавном приправци израђени од једне биљне врсте – монокомпонентни приправци (Табела 1).
Табела 1. Различите врсте биљних приправака за заштиту, исхрану биља и оплемењивање земљишта и за примену као ткз „компостни чајеви“ у процесу компостирања
Народни назив | Биљна врста | Део који се користи | Врста приправка | Сврха коришћења* |
камилица | Chamomilla recutita L. | цвет | чај | ПЗБ, ПИБОЗ, КЧ |
велика коприва | Urtica dioica L. | надземни део; лишће | мацерат, ферментисани екстракт | ПЗБ, ПИБОЗ, КЧ |
гавез | Symphytum officinale Wallwort | лишће | ферментисани екстракт | ПИБОЗ, КЧ |
маслачак | Taraxacum officinalis Weber | надземни део, корен | чај, мацерат, ферментисани екстракт | ПЗБ, ПИБОЗ, КЧ |
бели лук | Allium sativum L. | надземни део | чај, ферментисани екстракт | ПЗБ, КЧ |
њивски раставић | Equisetum arvense L. | надземни део | чај, уварак, ферментисани екстракт | ПЗБ, КЧ |
вратич | Tanacetum vulgare L. | цвет | чај | ПЗБ |
хајдучка трава | Achillea millefolium L. | надземни део | уварак, мацерат | ПЗБ, ПИБОЗ, КЧ |
невен | Calendula officinalis L. | цвет | мацерат | ПЗБ, КЧ |
одољен | Valeriana officinalis L. | цвет, надземни део | мацерат | ПИБОЗ, КЧ |
кадифице | Tagetes sp. | цвет | чај, мацерат | ПЗБ |
чичак | Arctium lappa L. | лишће | мацерат | ПЗБ, КЧ |
*Напомена: ПЗБ – приправак за заштиту биља, ПИБОЗ – приправак за исхрану биља и оплемењивање земљишта и КЧ – „компостни чај“.
Постоје примери у пракси где се израђују приправци са деловима већег броја врста – вишекомпонентни приправци. Најчешће се мешају коприва и бели лук, коприва и гавез, коприва и раставић и сл. У пракси се најчешће израђују приправци у зависности од намене (присуство одређених болести и штеточина, потребе за одређеном минералном исхраном појединих биљака или пак у процесу компостирања). Пример, једног од рецепата за израду приправка на бази лековитог биља а који се (може) користити у урбаној пољопривреди:
Ферментисани екстракт од коприве и гавеза. Уситнити по 1 кг надземне масе коприве и гавеза па их потопити у 10 литара воде (кишница или одстајала вода из водовода) у ПЕ буре запремине од 20 до 50 литара. Када престане да пени тј. за неколико дана, приправак се процеди и разблажи у односу 1:10 са кишницом или одстајалом водом из водовода. Приликом примене залива се земља око биљака, и то једном недељно односно четири пута месечно. Користи се за заштиту и исхрану биља. У заштити против биљних ваши, а у исхрани као приправак богат азотом и калијумом.
У досадашњем практичном и истраживачком раду приликом употребе различитих врста приправака на бази лековитог биља остварени су значајни резултати, како у погледу смањења присутности економски значајних болести и штеточина, тако и у погледу минералне исхране третираних усева, што је значајно утицало на повећање продуктивности и квалитета гајених биљака. У усеву пшенице од коришћених приправака највец́и морталитет лисних ваши добијен је након примене екстраката дувана (57,9%) и белог лука (57,91%). Задовољавајућа антифунгална својства у групи од 24 ботаничка екстракта на појаву гљиве Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici показали су приправци на бази белог лука и чичка. Садржај биљкама доступних облика хранива у течном приправку коприве је 0,015% К2О, 0,0019% П2О5 и укупног Н 0,005%, док је садржај ових хранива течном приправку сличан (0,013% К2О, 0,0024% П2О5 и укупног Н 0,002%).
*Др Владимир Филиповић, Виши научни сарадник,
Институт за проучавање лековитог биља »Др Јосиф Панчић«, Београд
Третман биљака приправцима на бази лековитог биља