Поред мрава, буба руса, паукова и других инсеката који уобичајено опседају наше домове, у последњих пар година се све чешће, и у све већем броју, насељавају и смрдибубе, тврдокрилни, летећи инсекти величине 1-2 цм, сивкасто смеђе боје, штитастог облика са три пара танких ножица.
Није да нисмо и раније чули за смрдибубе или, како се у народу популарно зову, смрдљиве мартине, али у последње време без обзира на то да ли живимо у селу или у граду, у кући или вишеспратници, и током хладнијих дана суочавамо се готово са најездом ових буба, које раније нисмо често сретали у кућним условима.
Оно што је прво допринело томе да се преселе популације различитих врста ових инсеката, стручно званих стенице – не само код нас него у многе крајеве света – је отварање путева глобалне трговине, који су допринели томе да се ови инсекти, сакривени у товарима робе која се транспортује широм света, неопажено увуку у нова станишта.
Али ту је и други фактор који је допринео томе да ови инсекти преживе и да се намноже: промена временских услова услед климатских промена. Далеко од тога да се раније није дешавало да се понека стеница провуче до наших крајева, али су хладне зиме, праћене мразевима и дубоким минусима доприносиле томе да преживљавање јединки преко зиме буде мало, пише Др Јасна Мастиловић са Института БиоСенс за клима101.рс.
Смрдибубе некада нису могле да преживе овдашње зимске услове, али то више није случај
Све блаже зиме, које бележимо као последицу климатских промена, резултирале су повећењем процента преживљавања стеница у зимском периоду током низа претходних година. Са повећањем броја јединки које са почетком хладних дана почињу да траже склониште где ће да преживе зиму, поред природних склоништа испод лишћа, коре дрвећа или камења, под опсадом су се нашли и наши грађевински објекти: шупе, тавани, викендице, а потом и куће и станови.
Стенице, односно смрдибубе улазе у стамбене објекте искључиво тржећи заклон од хладноће. То су потпуно одрасле, репродуктивно способне јединке које само траже неку рупицу у којој би хибернирајући, без хране провеле зиму. Оне не уједају и не хране се нашим наимрницама, па се може рећи да су за нас, ако изузмемо непријатност што у кући видимо велику бубу, безопасне.
Њих је лако и ухватити. Оне неће бежати, неће се опирати ако их ухватимо руком или парчетом папира, али ће врло брзо и интензивно показати зашто су заслужиле епитет смрдибубе. Одбрамбени механизам који је природа подарила овом инсекту је могућност да када се осети угрожен испушта интензиван непријатан мирис који је тешко описати или са неким другим мирисом упоредити, али га је зато врло непријатно осетити.
Мада безопасне у нашим домаћинствима, смрдибубе могу да оштете пољопривредне плодове
Смрдибубе или како се стручно зову стенице чине велику групу инсеката који порекло воде са азијског континента, из земаља Средњег и Далеког истока где им је природно станиште. Стенице чине велику групу инсеката са више хиљада различитих врста, а она коју у последње време срећемо у домовима је браон мрамораста стеница или латински Halyomorpha halys.
То је врста стенице коју најчешће примећујемо али није се само њена бројност повећала. У великом броју присутна је и зелена или повртна стеница, која није уочљива често у домовима али која може нанети велике штете на пољопривредним засадима. Повремено се појављује и повећан број житних стеница које угрожавају ратарске усеве.
Иако је за човека безопасан, овај инсект је када је у питању пољопривреда још како штетан. Одрасле јединке коју су презимиле у својим зимским скровиштима се у пролеће буде из хибернације, излећу и настањују се на биљкама не бирајући биљну врсту. Ту се паре и полажу јаја из којих се излеже млада генерација која, када је бројна може направити прави хаос у пољопривредним засадима.
Нападају многе биљне врсте убадајући ткиво плода и сисајући сок. Као последица убода на плодовима се појављују региони некротичног, одумрлог ткива који нарушавају изглед плодова, доприносе њиховом брзом кварењу и умањују им тржишну вредност.
Убоде стеница на плодовима пољопривредних култура смо сви имали прилике да видимо, али вероватно нисмо знали одакле потиче такво оштећење: жуте флеке на парадајзу или паприци, мрке флеке на јабукама или крушкама и слично. Стенице су одлични летачи па за њих раздаљина између станишта где презимљавају и регија са великим пољопривредним засадима не представља препреку.
Против смрдибуба не може се пестицидима, већ проблему треба прићи системски. Поставља се питање како се борити против ових напасти. Важно је знати да су стенице веома отпорне и да хемијска средства за њихово сузбијање нису нарочито ефикасна. Поред тога, чим осете приближавање механизације или човека који прска засаде, стенице са плодова које нападају, врло брзо падају на земљу и на тај начин се заклањају од интензивног деловања хемијских препарата.
Најефикасније сузбијање је смањење њиховог броја у периоду презимљавања, као и смањење броја јединки у новој генерацији путем уништавања јаја пре него што се излегу инсекти.
Најефикаснији начин да се то уради јесте коришћење природних предатора који регулишу бројност стеница на њиховом првобитним природним стаништима. Природни предатори представљају инсекте и друге животиње који уништавају стенице хранећи се њима, односно првенствено њиховим јајашцима.
Прву групу предатора чине паразити који се настањују или полежу јаја на јаја стенице користећи их као подлогу за развој сопственог потомства и онемогућавајући да се из њих излегу младе стенице. У ову групу природних предатора спадају пре свега неке врсте оса и паукова. Другу групу природних предатора представљају животиње које се хране јајима или одраслим јединкама стенице, пре свега глодари и птице. У земљама у којим су велике површине под пољопривредним засадима угрожене због повећања бројности стенице предузимају се мере да се повећа бројност популација природних предатора стенице.
Борба против стеница у циљу заштите пољопривредних усева мора бити део стратешки осмишљених програма који се спроводе на нивоу региона или целих држава. Борба за заустављање климатских промена је такође важан фактор усмерен на поновно успостављање природне равнотеже у бројности популације стеница у многим крајевим света.
А шта можемо да урадимо као појединци и како да се изборимо са најездом смрдибуба у нашим кућама? И у овом случају сузбијање хемијским средствима, чак и када га раде стручна лица неће бити нарочито ефикасно. Најбољи начин је физичко сузбијање. Пре свега затварање свих отвора кроз које стенице могу да се увуку у куће да би њихов број у објектима био што мањи.
Кад се једном уселе, не остаје нам ништа много ефикасније од тога да се извештимо у томе да их ухватимо и избацимо напоље, а да при томе избегнемо испуштање њиховог непријатног мириса. То ћемо постићи ако смрдибубу ухватимо нежно са бочних страна оклопа не додирујући стомак или леђни део. Ако успемо након тога брзо да је избацимо спасићемо се напасти и избећи њен несносни смрад.
Извор:
