Зашто не треба убијати бубамаре: Корисније су него што можете да претпоставите

Аутор: draganadpetrovic
332 посета

Бубамаре (лат. lat. Coccinellidae) су породица инсеката која припада реду тврдокрилаца. Веровали или не постоји више од 5.000 врста бубамара, иако су најпознатије јарко црвене са црним тачкицама која се сматрају за срећу кад слете на човека. Међутим, упркос свом изгледу и то што су често мотив на дечјим играчкама, мало је познато да су ове мале, слатке бубице сурови грабљивци које тамане биљне ваши у огромним количинама. Зато се бубамаре све више гаје, јер су природна заштита код органског узгоја воћа и поврћа.

Илустрација: По броју тачкица на очврслим заштитним крилима може се закључити чиме се хране бубамаре

Тајна црвене боје и тачкица
Бубамара живе широм света осим на Антарктику и северним деловима Северне Америке, Европе и Азије. Њихова природна станишта су области густе вегетације, као што су шуме, ливаде и баште. Током хладних зимских дана завлаче се у скровита места као што је осушена кора дрвета и на једном месту се збије неколико хиљада бубамара које се тако штите од хладноће. Бубамаре се неће смрзнути јер се у њиховом телу налази довољно глицерина. Занимљиво је да се нови нараштаји ових инсеката враћају на исто место да презиме као и њихови родитељи.
Код већине врста тело је овалног облика, покрилца су тврда и штите два нежна крила. Иако имају два ока бубамаре не виде добро и запажају само разлику између тамног и светлог. Антена је оно што помаже бубамари да осети мирис и укус. Шест кратких ножица помаже јој да хода, али и да мирише. Као и већина тврдокрилаца није спретан летач. Најпознатије су црвене бубамаре са црним тачкицама, мада има и наранџастих, црних, сивих или браон које личе на остале буба. По броју тачкица на очврслим заштитним крилима може се закључити чиме се хране. Тако бубамаре које на крилима имају 24 тачке хране се биљкама, док оне са мањим бројем тачкица једу биљне ваши које су и омиљена храна баштенских бубамара.
Јарко црвена боја штити их од грабљивица, најчешће од гуштера, паукова, жаба или птица. Осим јарке боје као заштиту користе и отров. Наиме, одрасле бубамаре луче хемолимфу из својих зглобова на ногама заједно са отровом жућкасте боје. Отров је уљаст и непријатног мириса, а буба ће га излучити ако је нападнута, али њихов отров није штетан за људе.
Мало је познато да су ови инсекти веома промискуитетни. Генетска студија бубамара с две тачке на крилима показала је да су јаја женки често била оплођена од три различита мужјака, а некада и више њих. Склоне су полно преносивим болестима, а нападају их паразити који се преносе с јединке на јединку током парења. Један мужјак тако у процесу парења може да се зарази са чак 80 паразита. Оболеле женке излегну мање јаја, која су знатно осетљивија од јајашца здраве јединке.

Илустрација: Бубамаре једу лисне ваши и тако чувају воће од штеточина

Прождрљиве ларве
Већина бубамара се пари у рано пролеће или лето, а женке полажу легло које броји од три до 300 комада јаја у зависности од врсте. Зелено- жута јаја поставља са доње стране лишћа и што је могуће ближе колонији биљних ваши. Ларве се излегну већ за недељу дана и врло су прождрљиве. За десет до петнаест дана, колико траје овај стадијум у развоју бубамаре, само једна ларва је у стању да поједе 400 лисних ваши. Потом ларва прелази у фазу лутке. Има изглед смежуране ларве закачене за лист са неколико пар свиленкастих нити. Из лутке излази млада бубамара која на крилима најчешће нема тачкице које се појављују касније. Читав развојни циклус бубамаре траје од четири до седам недеља.
Многе врсте бубамара су и канибали, па у леглу поред оплођених јаја има и неоплођених које служе као додатни извор хране за излегле ларве. У зависности од врсте бубамаре најчешће имају један циклус рађања годишње, ретко два нараштаја потомака. Могу да осете више од 40 различитих мирисних компоненти, углавном оне које ларве остављају у својим траговима. Ако женка бубамаре осети овај мирис, излећи ће јаја на другом месту, како би ризик да њено потомство буде поједено свела на минимум. Научна истраживања су показала да се јединке склоне канибализму развијају знатно брже и имају знатно веће шансе да преживе у одраслом стадијуму од оних врста које не испољавају ову особину.

Илустрација: Бубамаре могу да осете више од 40 различитих мирисних компоненти

Госпина буба
Током живота одрасле јединке само једна бубамара може да поједе и више од 5.000 биљних ваши. Једу и купусне совице, воћне муве, трипсе, гриње и друге инсекте који оштећују биљке. Због апетита су корисне у башти и воћњаку где делују као природни пестициди.
Легенда каже да је бубамара весник радосног догађаја и скоро на свим језицима њено име се доводи у везу са Богородицом. Наиме, током средњег века у Европи су ројеви биљних ваши уништавали усеве. Фармери су се молили Богородици за помоћ која је дошла у облику бубамара које су прождирале штеточине биљака. Захвални фармери назвали су ове инсекте госпином бубом (енг. Ladybug) именом које траје до данашњих дана.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар