У ери све чешћих климатских екстрема, када суше и поплаве све више утичу на пољопривреду, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије донело је одлуку која би могла да обликује будућност пољопривредне производње и управљања водним ресурсима – почиње израда Стратешке процене утицаја на животну средину у оквиру Програма наводњавања и одводњавања до 2032. године.
Овај документ, који се односи на целу територију Србије, не само да представља одраз законске обавезе, већ и план за изградњу инфраструктурних пројеката на начин који уважава природне ресурсе, здравље грађана и интересе свих корисника вода. Поред тога, процена ће обухватити кључна питања попут заштите ваздуха, воде, земљишта, климе, биљног и животињског света, али и питања која се тек могу појавити током израде.
Према објашњењу Министарства, овај програм наводњавања и одводњавања представља први те врсте у складу са широм Стратегијом управљања водама до 2034. године, што значи да до сада нису постојали стратешки документи који би у толикој мери дефинисали правац развоја овог сектора.
Илустрација: План предвиђа изградњу инфраструктурних пројеката на начин који уважава природне ресурсе, здравље грађана и интересе свих корисника вода
Основни циљеви програма су повећање профитабилности пољопривреде, обезбеђивање отпорности система у условима екстремних временских прилика и истовремено очување животне средине. Ово ће се постићи кроз боље управљање системима у јавној својини, промоцију индивидуалног наводњавања, као и подстицање ефикасних и исплативих пољопривредних пракси.
“Усвајање стратегије на овом нивоу значи да ће се будући развојни пројекти у овој области одвијати у оквиру који већ унапред уважава могуће утицаје на околину – што је нови стандард у планирању у Србији”, наводи се у образложењу документа.
Шта садржи извештај о стратешкој процени?
Према закону, извештај ће садржати свеобухватну анализу утицаја предложених мера на животну средину, полазне основе, циљеве, избор индикатора и процену могућих негативних утицаја. Биће описане и мере за њихово ублажавање, методологија рада, изазови у изради, као и образложења зашто је изабрано баш то решење. Јавност ће добити увид у све налазе кроз јасно представљене закључке, што значи да ће и грађани имати прилику да се информишу и укључе.
Израда овог извештаја поверена је стручном тиму који ће бити формиран у складу са законом, а процес ће укључивати јавни увид, укључујући и прекограничне консултације у складу са Еспоо конвенцијом, чиме се поштују и међународни стандарди.
Један од кључних елемената овог процеса је транспарентност и укључивање свих заинтересованих страна – од државних органа до грађана. Министарство ће, у сарадњи са Републичком дирекцијом за воде, омогућити јавни увид у нацрт програма и прелиминарни извештај, а сви коментари и предлози биће узети у обзир приликом израде коначног документа.
Израда Извештаја о стратешкој процени мора бити завршена у року од 18 месеци од објављивања одлуке, што значи да ће јавност већ током 2026. године имати увид у завршни документ. Средства су већ обезбеђена буџетом Републике Србије за 2025. годину, у оквиру програма интегралног управљања водама.
Илустрација: Израда Извештаја о стратешкој процени мора бити завршена у року од 18 месеци
Уколико овај процес буде успешно спроведен, Србија ће добити не само програм који решава текуће изазове у области наводњавања и одводњавања, већ и модел како треба да изгледају будући развојни документи у другим секторима.
Још пре деценију држава је за потребе развоја система наводњавања подигла кредит од 100 милиона евра, али резултати које данас имамо на терену тешко да оправдавају ту инвестицију. Наиме, према подацима за 2023. годину, у Србији је наводњавано свега 47.579 хектара пољопривредних површина, што представља свега 1,4 одсто укупно коришћеног земљишта у пољопривреди.
Да ситуација буде још гора, те површине су чак и мање у поређењу са 2013. годином, када је наводњавано 53.086 хектара. То значи да смо за десет година изгубили више од 5.500 хектара под наводњавањем – упркос кредитима, плановима и најавама.
Ове бројке не би биле толико алармантне да се не поклапају са поражавајућим утицајем климатских промена. Стручњаци истичу да су суше у Србији већ коштале домаћу пољопривреду око шест милијарди долара у последњих десет година.
Агроаналитичар Бранислав Гулан упозорава да се ситуација у будућности неће поправити – напротив. Север Европе ће се борити са поплавама, док Балкан и Медитеран могу очекивати све чешће суше, пожаре и исушене реке. Гулан истиче да од климатских промена не можемо побећи, али можемо и морамо да се адаптирамо – пре свега путем ефикасних система за наводњавање.
Наводњавање, као основна мера адаптације, омогућава биљкама потребну количину воде независно од временских услова. Ипак, у пракси се показује да су таква решења недоступна већини малих произвођача, јер су трошкови система наводњавања високи. Државне субвенције или системска решења која би обухватила шире површине и даље су реткост.
И док се произвођачи ослањају на кишу и „гледање у небо“, штета по националну економију и безбедност хране постаје све већа.
Подаци за 2024. годину бележе благи помак – наводњавано је 48.668 хектара, што је раст од 2,3 одсто у односу на претходну годину. Ипак, и поред тог повећања, наводњавана површина је и даље испод нивоа из 2013. године. Највећи удео у наводњаваним површинама и даље имају оранице и баште – са чак 93,5 одсто, док воћњаци учествују са 5,9 одсто, а преостале површине свега 0,6 одсто.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/da-li-se-nazire-kraj-problemu-navodnjavanja-u-srbiji/
