Да ли је снег добра или лоша падавина зависи са које стране то посматрамо,али је на обрадивим површинама свакако добро дошао. У зависности од времена и количине исти има своје корисне и лоше стране. С обзиром да је година за нама била доста сушна и смањила приносе скоро свим биљним културама веома би било погодно да нас небо обрадује белим пахуљама. Најзначајнији утицај снега је тај што је он важан извор воде у земљишту, његовим топљењем вода одлази у дубље слојеве земљишта и на тај начин се повећава резерва воде за предстојећу вегетациону сезону. Веома је важан фактор који утиче на низ процеса у земљишту самим тим на особине и плодност земљишта. Различите врсте воћа разнолико подносе недостатак воде, али свакако неупоредиво боље од ратарских култура. Најефикаснији начин борбе против штетних утицаја суше и недостатка влаге јесте наводњавање којим се побољшава водни режим земљишта ако се правилно примењује. Температуре су доста више од просечних вредности за ово доба године што може довести до ранијег кретања вегетације,али тада постоји ризик од касних пролећних мразева и могло би знатно да оштети воћњаке. За сада воћњаци добро изгледају још су у фази мировања, али ако овако високе температуре потрају можемо се наћи у великом проблему. Исто тако се уљана репица и пшеница могу наћи на мети касних пролећних мразева,а без снежног покривача који је добар топлотни изолатор може доћи до измрзавања. Осим што је снег одличан топлотни изолатор са његове површине одбије се три пута више сунчевих зрака него за површине тла па се снег спорије загрева и на тај начин на пролеће спречава нагло загревање и прерано буђење вегетације. Висина снега од 1 цм може заштитити биљку при температури од -1 степен целзијуса , на основу тога се може закључити да што су температуре ниже потребан је већи слој снега.
Овакве температуре погодују различитим микроорганизмима и патогенима , лакше ће се одржати у зимском периоду па се може очекивати већи напад микроорганизама и болести одмах на почетку вегетације. Снег је такође добродошао и због уништавања глодара који могу нанети озбиљне штете усевима самим тим и пољоприврдним произвођачима.
Свака година је другачија прича и у овом тренутку се нашим произвођачима може само саветовати да редовно обилазе своје њиве како би приметили промене и на време реаговали.
Мирјана Јеврић, директор за заштиту биља
