БЕОГРАД – Према извештају Државне ревизорске институције више од трећине расположивог државног пољопривредног земљишта је необрађено.
Од расположивог пољопривредног земљишта у државној својини за давање у закуп и на коришћење уговорима је дата површина од 264.929 хектара, док је земљиште које није дато у закуп и на коришћење, а које је необрађено, површине 143.488 хектара или 35 одсто, речено је данас на представљању извештаја „Ефикасност коришћења пољопривредног земљишта у државној својини“.
„Укупна површина пољопривредног земљишта у државној својини на дан 31. октобра 2021. године износила 805.795 хектара, од чега су 397.111 хектара (49 одсто) парцеле изузете од давања у закуп и на коришћење“, саопштио је директор Државне ревизорске институције Душко Пејовић.
Он је рекао да велики број јединица локалних самоуправа није имао сагласност надлежног министарства за годишњи програм, као и да јединице локалне самоуправе нису доставиле министарству извештаје о уплати средстава остварених од давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини.
„Надлежни органи нису обезбедили ефикасно коришћене пољопривредног земљишта у државној својини што је довело до тога да закупци улазе у посед и након отпочињања агроекономске године, а за пољопривреднике то значи немогућност избора културе коју ће сејати, док се државно земљиште у државној својини за то време не обрађује“, рекао је надлежни државни ревизор Никола Стевановић.
Као разлоге због чега је 49 одсто од укупне површине пољопривредног земљишта изузето од закупа, Стевановић је навео да на терену 71 одсто земљишта није пољопривредно (да су изграђене школе, игралишта, површински копови рудника…), док четири одсто парцела фактички нису пољопривредно земљиште.
Пејовић је навео да по закључку ревизије Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде није ни након више од 16 година од дана доношења Закона о пољопривредном земљишту предузимало активности у циљу доношења планског документа Пољопривредне основе.
ДРИ је ресорном министрарству препоручило да предузме активности у циљу доношења Пољопривредне основе Републике Србије, као и активности по питању доношења Годишњих програма, наводи се у извештају.
