До краја ове деценије 50 милиона евра на решавање загађења из пољопривредног секотра

Аутор: Gdjakovic
266 посета

Програм заштите ваздуха од 2022. до 2030. са Акционим планом, који је Влада Србије усвојила почетком децембра прошле године, први је стратешки документ у којем су дефинисане мере које ће побољшати квалитет ваздуха. За његову примену потребно је 2,6 милијарди евра, а да би се смањиле емисије из сектора енергетике, постројења за сагоревање, саобраћаја, индустрије и пољопривреде, допринос морају да дају институције, привреда, али и грађани.

У Програму се за сектор пољопривреде наводи да је она предоминантни извор емисија амонијака (NH3), мада су ове емисије до извесне мере уређене Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, којим се уређују емисије из објеката за интензиван узгој живине и свиња. Додаје се да су један од важних извора емисија NH3 азотна ђубрива која се наносе на обрадиво пољопривредно земљиште.

Те емисије индиректно су уређене Законом о водама, те је за то већим делом надлежна Републичка дирекција за воде, орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Спаљивање пољопривредних остатака извор PM2,5 честица
Емисије честичних материја које имају пречник мањи од 2,5 милиметара (партицулате маттер – PM2,5) су 2019. године порасле за 2,3 одсто у односу на 2015. годину, а смањене за 5,7 процената у односу на 2005. годину. Укупне емисије PM2,5 бележе раст од 2015. године. У Програму заштите ваздуха наводи се и да највећи извор ових честица у Србији представљају остала стационарна ложишта, која доприносе са 67,4 одсто емисија (биомаса и лигнит са више од 99 процената), затим спаљивање (на отвореном) остатака из пољопривреде са 14,2 одсто и индустрија са 7,3 процента.

„Треба нагласити да је спаљивање остатака из пољопривреде једна од активности која знатно доприноси емисијама PM2,5, нарочито емисијама које се јављају у периоду од неколико месеци. Спаљивање на отвореном се и даље практикује упркос томе што је ова активност забрањена Законом о заштити од пожара и Законом о пољопривредном земљишту“, наглашено је у Програму.

Управљање стајњаком главни извор емисија амонијака
Емисије испарљивих органских једињења (Volatile Organic Compounds – VOC) из сектора пољопривреде чине удео од 17,5 одсто, и пале су за 3,7 процената од 2015. године. Највећи извор ових емисија потиче из управљања стајњаком и чини 83,3 одсто удела у укупним емисијама ВОЦ, затим следи узгој житарица са 14,1 процентом и спаљивање остатака из пољопривреде на отвореном са 2,6 одсто.

У делу управљања стајњаком, емисија из млечног говедарства износи 42,8 процената, из немлечног говедарства 23,9 одсто, из узгоја свиња 12,2 процента и 21,2 одсто из узгоја остале стоке и живине, као што су овце, козе, коке носиље и товни пилићи.

Емисије амонијака (NH3) су 2019. године у Србији смањене у односу на 2005. годину, међутим, у односу на 2015. годину забележен је пораст од 14,5 процената. Предоминантни сектор емисије NH3 је пољопривреда, чији је удео у укупним националним емисијама чак 90,7 одсто. Преосталих 9,3 процента потиче из сектора управљања отпадом (5,1 одсто), индустрије (3,4 процента) и осталих сектора (0,7 одсто).

Главни извор емисија NH3 је управљање стајњаком, који чини 85,5 процената пољопривредних емисија, затим следе 10,6 одсто од неорганских азотних ђубрива (укључујући наношење урее) и спаљивање пољопривредних остатака на отвореном (3,8 процената). Опадајући тренд емисија NH3 углавном је резултат смањења активности узгоја свиња у нашој земљи.

Нове технологије и сточарство

Решење загађења ваздуха у пољопривреди кроз најстрожи сценарио
Од три сценарија за решавање загађења ваздуха,  WAM Cкоји представља најефикаснији сценарио потпуне контроле подразумева да би се потпуно укинуло спаљивање остатака из пољопривреде на отвореном 2030. уместо 2035. године, како је било пројектовано у сценарију  WAM B.

У Програму су идентификоване су три групе инвеститора. Прва укључује представнике јавних или приватних компанија и пољопривредне произвођаче. Ови инвеститори треба да улажу у индустријска постројења, постројења за сагоревање, пољопривредни сектор, дистрибуцију бензина и бензинске станице. Друга група су потрошачи, а трећу чини држава са локалним самоуправама.

Када је реч о трошковима, за сектор пољопривреде је наглашено да развој и примена најбоље праксе захтевају инвестиције у одређене ефикасније и ресурсно искористивије технике. На основу процене трошкова и утицаја на здравље и животну средину уз спровођење сценарија ублажавања и на основу инпута заинтересованих страна, дата је препорука за спровођење сценарија WАМ Ц, будући да, како се наводи у Програму, овај сценарио представља економичан и социјално праведан пут до остварења визије о квалитету ваздуха у Србији.

Као један од посебних циљева наведено је смањење емисија NH3 из сектора пољопривреде за 20,5 одсто у поређењу са 2015. годином. Објашњено је да је од посебног значаја за остваривање овог посебног циља:

  • смањење емисија NH3 из управљања стајњаком за девет процената до 2030. године у поређењу са 2015. годином
  • смањење емисија NH3 из активности растурања стајњака по обрадивом земљишту за 31 одсто до 2030. у поређењу са 2015. годином

Када је реч о утицајима посебних PM на животну средину, далеко највећи допринос дају подстицаји за бржу замену кућних грејних тела новим еко-дизајнираним уређајима и топлотним пумпама. Ову меру прати ограничење спаљивања остатака из пољопривреде на пољопривредном земљишту, чиме се доприноси испуњењу општег циља у проценту од 30,8 одсто за PM2,5.

Трошкови, финансирање и временски оквири


Мере предложене Програмом изискују додатна улагања у различитим секторима. Ти додатни инвестициони трошкови процењени су на 2.595 милиона евра до 2030. године.

Поменуте додатне инвестиционе трошкове заједно ће сносити потрошачи/домаћинства (на пример, приликом куповине ефикаснијих и мање загађујућих аутомобила и грејних тела, или променом енергента за огрев), инвеститори, на пример јавна или приватна предузећа и пољопривредници (нове технологије, нове технике складиштења стајњака) и држава.

 

Предвиђено је да потрошачи сносе 75,2 одсто инвестиционих трошкова, а инвеститори преосталих 24,8 процената. Од укупног износа инвестиционих трошкова 1,8 процената, односно 52,7 милиона евра, намењено је за спровођење мера из посебног циља који у целости покривају инвеститори – пољопривредници.

„Највећи део трошкова (46,2 милиона евра) одлази на ограничење спаљивања остатака из пољопривреде на отвореном, што се може постићи унапређењем пољопривредне механизације, применом добрих пракси и строжом контролом и надзором, док је преостало намењено увођењу најбољих пракси у растурању свињског и сточног стајњака“, образложено је у Програму.

Ауторака: Јулијана Винцан

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/vise-od-50-miliona-evra-za-resavanje-zagadjenja-vazduha-u-poljoprivredi/

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар