КАКО ПЕСТИЦИДИ УТИЧУ НА ЗДРАВЉЕ: Таложе се у телу и изазивају проблеме, а стручњаци саветују два начина уклањања
Како пестициди утичу на здравље човека и животну средину? Европска комисија жели да смањи њихово коришћење, али удружења за заштиту околине поручују – није довољно.
Пестициди се широм света користе да би подстакли раст биљака, али иако су ефикасни у томе, садрже токсичне хемијалије које могу да утичу на људска чула и нервни систем. Европа жели да ограничи њихову употребу, али то неће ићи тако лако.
Пестициди су први пут уведени у употребу у Америци тридесетих година прошлог века, и многе пољопривредне заједнице ускоро су постале зависне од њих због јаког дејства на усеве. Данас, око једна трећина светске пољопривредне производње зависи од пестицида.
Светска здравствена организација наводи да се широм планете користи више од 1.000 врста пестицида, међу којима су најчешћи хербициди (49 одсто), фунгициди и бактерициди (27 одсто) и инсектициди (19 одсто). Док је почетком деведесетих година глобална потрошња пестицида била на нивоу од 1,69 милијарди килограма, та бројка се увећала са више од 57 одсто у наредне две деценије. Према подацима из 2020, свет је трошио 2,66 милијарди килограма пестицида, пише Би-Би-Си.
Како број становника утиче на употребу пестицида?
Извештај Програма за животну средину Уједињених нација предвиђа да ће потрошња пестицида само наставити да расте. Очекује се да ће до 2050. године број људи на планети достићи 9,3 милијарде што ће захтевати повећање производње хране за 50 одсто. Да би та потреба била испуњена, истраживачи верују да ће пољопривредници бити принуђени да троше још више пестицида.
Студија спроведена на европским фармама показала је да, без употребе пестицида, производња воћа опада за 78 одсто, поврћа за 54 и губитак усева житарица је на 32 одсто. Али ова зависност од пестицида има значајан утицај на људско здравље и околину. Пестициди су, према истраживањима, доведени у везу са губитком чула мириса код медних пчела и лососа, и загадили су водена тела чиме су угрозили подводне екосистеме.
Пестициди улазе у ланац исхране кроз процес назван биоакумулацијом. Супстанца се таложи у организму због његове немогућности да је разложи, а пошто многи синтетички пестициди не могу да се разложе у телу човека или животиња, акумулирају се у масном ткиву.
Накупљање пестицида у масном ткиву може да има лош ефекат на људско здравље. Упркос глобалној регулативи о употреби пестицида, једна студија проценила је да се широм света годишње догоди 385 милиона случајних, акутних тровања, и то само међу радницима у пољопривреди.
Када се распршују, пестициди ослобађају испарења која могу да загаде ваздух. У Америци се и до 54 одсто обољења изазваних пестицидима међу пољопривредницима приписује управо испарењима. Симптоми варирају од главобоље, мучнине, па до осећаја печења по кожи.
Рани симптоми излагања пестицидима су и вртоглавица и цурење из носа, рекла је оснивачица непрофитне организације „ГМО Сциенце“, Мишел Перо. Она је објаснила да акутни ефекти на здравље могу да варирају од напада, па до хиповентилације, успореног, нарушеног дисања.
Начин и дужина излагања пестицидима утицаће на нервни систем и чула.
„Најпроблематичније је удисање пестицида, јер плућа немају микробе којима се, рецимо, систем за варење послужи како би честице учинио мање токсичним“, рекла је Перо, која је раније била педијатар.
Слабљење чула такође је повезано са излагањем пестицидима. Један од најранијих примера је примећен у регији Саку у Јапану, шездесетих година прошлог века. Становници ове регије имали су много виши степен проблема са видом, због изложености органофосфатима. Замагљени вид, поремећаји покрета ока, миопија и астигматизам били су ефекти проблема названог „Саку болест“.
Постоји и секундарна изложеност, која је примећена код супруга и чланова породице фармера из регије Саку. Секундарно излагање подразумева да особа удахне остатке пестицида са одеће или коже људи који су им били директно изложени.
Истраживање спроведено 2019. на Универзитету Мичиген обухватило је 11.232 фармера у Америци. Утврђено је да су они међу њима који су имали догађај високе изложености пестицидима, имају 49 одсто веће шансе за слабије чуло мириса.
Постоје и истраживања која су довела у везу пестициде и неуродегенеративне болести. АДХД и Паркинсонова болест су само неке од њих. Инсектициди су у овом смислу опаснији од хербицида, јер циљају нервно ткиво организма који је „мета“. Акутно излагање већој количини пестицида доведено је у везу са проблемима нервног система, али још увек није јасно утврђено да ли исто важи и за повремено излагање мањим количинама.
Које групе су најугроженије?
Деца су у рањивој групи, због своје физиологије, брзине метаболизма и понашања, објашњава Перова.
„Деца су ближе тлу због мале висоне, али такође показују и бројна понашања која подразумевају контакт руку и уста. Због тога су у већем ризику од уношења пестицида оралним путем“, објаснила је она.
Индија је један од забрињавајућих примера, јер је тровање пестицидима међу најмлађима деценијама уназад велики проблем у јавном здрављу.
Старији су такође угрожени јер имају тању кожу, што подиже ризик од излагања хемикалијама дермалним путем. Како опадају функције органа, тако се јетра и бубрези теже боре да избаце токсине.
СЗО и Организација за храну и пољопривреду саставиле су податке на основу којих ће владе и међународна заједница дефинисати стандарде максималних трагова заосталих пестицида на различитим намирницама.
Европска комисија обавезала се да ће преполовити и употребу, и ризик од пестицида до 2030. године, али многа пољопривредна удружења сматрају да та бројка није довољно висока.
Потрошачи имају ограничену контролу над тиме који ће се пестицид користити и у којој количини, али могу да ублаже негативне ефекте једноставним прањем или уклањањем коре воћа и поврћа. Кроз кување, барење и пржење може се уклонити и до 80 одсто пестицида. Компаративна студија спроведена прошле године показала је да је најефикасније прање под текућом водом или прокувавање у кључалој води.
www.euroaktiv.rs
