Plastenici La Linea Verde u Dobrincima kod Rume Plastenici La Linea Verde u Dobrincima kod Rume Goran Đaković

Salata bolja nego u Italiji Истакнут

Аутор  mar 13, 2019

Proizvodnja salate gotovo da nije ista pre petnaest godina i danas. Ne samo što se tiče načina proizvodnje već i sortimenta. Prošle godine kompanija La Linea Verde investirala je deset miliona evra u fabriku za pakovanje različitih salata i zaposlila sedamdeset radnika. Celokupan program ove kompanije proizvodi se u plastenicima koji se prostiru na 18h i na otvorenom polju na skoro 80 hektar. Za sada imaju  176 plastenika i u njima ili u poljima se proizvode kupus, šargarepa, salata ajzberg, radič, rukola, kovrdžava endivija i spanać u programu su dakle vrste koje na našem tržištu čak nisu ni zastupljene u prodaji. Ova kompanija je lider na italijanskom tržištu sa četrdeset godina iskustva u proizvodnji, a tržištu nudi mladu salatu tokom cele godine! Dakle bez i jednog dana pauze sa sopstvenih polja. Koliko je ova kompanija velika govori podatak da se dnevno u njihovim pogonima spakuje dva miliona kesa salata. Sve ovo je moguće jer kompanija pored toga što ima proizvodnju u Italiji, takođe ima proizvodnju u Španiji i od prošle godine u Srbiji.  U drugim fabrikama u Italiji ima i proizvodnju gotovih jela i sokova. U fabrici u Dobrincima peru se i pakuju salate, spanać i različiti tipovi mikseva salata.

Nakon dopremanja iz plastenika ili sa njive, salata se prebira, pere i razmerava na preciznim vagama. Kontroliše se prisustvo različitih čestica pa i metala. Kroz tu kontrolu ništa što nije salata ne može da prođe. Čak je postavljena i kontrolna vaga nakon finalnog pakovanja u kese odakle će biti odstranjena svaka koja ne odgovara zadatoj masi.

Međutim, ono što je svakako impresivno jesu plastenici u kojima se proizvodi salata. Najmodernija tehnika omogućava visok nivo automatizacije uz smanjenu upotrebu radne snage. Kosačica za rukolu ima toliku učinak da za nekoliko minuta može da skine kompletno listove iz jednog plastenika što smo se i sami uverili tokom obilaska proizvodnje u Dobrinjcima.

Kada je u pitanju  pogon u Srbiji, prema rečima Marka Milinkovića, rukovodioca proizvodnje u fabrici u Dobrincima, njegova uloga je da proizvodima snabdeva domaće tržište, zemlje regiona i rusko tržište.

Koliko su ovi proizvodi značajni u ishrani i sve popularniji govori i stalni rast prodaje ovakvh proizvoda na svim tržištima. Za vas smo pripremi nekoliko zanimljivosti za vrste koje ste probali, a možda i niste.

RUKOLA

Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa, bogatog vitaminima. Stimulativno deluje na ljudski organizam, naročito na organe za varenje - želudac i creva.

U ishrani se upotrebljavaju i samonikla i kultivisana rukola. Zahvaljujući hranljivosti i lekovitosti veoma je zastupljena u mnogim svetskim kuhinjama, kao dodatk sendvičima, u salatama, na picama ili kao dekoracija jela sa mesom. Za razliku od samonikle, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka. Koriste se mladi, sočni listovi, cvetovi, mlade semene čaure i zrelo seme.

Gorčina listova rukole potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, kres i dr). Ipak, rukola ima drugačiji ukus od srodnih biljaka jer pored izotiocijanata sadrži estrebuterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.[7]

Osim toga pomaže kod prehlade i ublažava kašalj, Mladi listovi samonikle biljke bogati su vitaminom C (130-190 mg%) i karotenom (oko 7 mg%). Osim toga sadrži i značajne količine vitamina B-kompleksa, pektina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma, kalijuma i bakra.[8]

 

RADIČ

Radič se u prehrani koristi od davnih dana smatra se da je dobar za čišćenje krvi i protiv nesanice. Radič ponekad dolazi i pod nazivom crvena cikorija, a spada u porodicu Asteraceae. Ima crveno-ljubičaste listove sa bejelim žilama. Njegovi čvrsti listovi imaju gorak ukus i koriste se u pripremi salata. Korišćenjem različitih začina gorak ukus se gotovo anulira. Međutim baš zahvaljujući sgorkim materijam ova biljka ima snažno lekovito dejstvo na organe za varenje. Radič djeluje na jačanje apetita, kao diuretik, laksativ, podstiče rad jetre i slezene. Pored ovih lekovitih svojstava radič ublažava kiselinu u želudcu, nadutost i ppodstilče izlučivanje žuči.

KOVRDŽAVA ENDIVIJA

Ona je baštenska biljka koja se gaji kao povrće u više hortikulturnih oblika. Kod nas i u okruženju može se sresti i kao andivija, andibija, vrtna žutenica, endivija kreculja, žumenica, žutinica pitoma, žutka, indivija, kudrava salata, cihora, čihora-rezanica, štrpka

Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Postoje dva glavna gajena varijeteta endivije: Cichorium endivia var. latifolium, koja se drugačije naziva i eskarola ili širokolisna endivija, čiji su listovi široki i blago nazubljeni I Cichorium endivia var. crispum, kovrdžava endivija, čiji su listovi mnogobrojni, uski i duboko usečeni.

Endivija je nutritivno vrlo vredna namirnica iako ima nizak energetski, a visok sadržaj vode. Zbog sadržaja vitamina C i beta-karotena svrstava se u namirnicu korisnu za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova. Zajedničkim delovanjem vitamina C i beta-karotena sprečava se oksidacija holesterola, njegovo nakupljanje i stvaranje naslaga na zidovima arterija.

 

Porizvodnja salate po italijanskoj tehnologiji - Italian technology for salad production
Последњи пут измењено sreda, 13 mart 2019 07:55

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31