Одштампајте ову страницу
Ilustracija: direktor kompanije Aleš Mozetič Ilustracija: direktor kompanije Aleš Mozetič Milica Lukić

Tost iz Srbije za ceo Balkan! Истакнут

Аутор  sep 13, 2017

Strategija lidera je da kreira trendove, da bude inovator i ponudi uvek nova rešenja i mogućnosti za svoje potrošače. Kreiranje novih navika i želja da se bude na usluzi kupcima tokom 24h 365 dana u godini, neke su od osnovnih poslovnih strategija najvećeg proizvođača hleba i peciva u regionu. Nedavno je u Srbiji, u Kragujevcu otvoren najveći pogon za proizvodnju tosta u ovom delu sveta. Investicija vredna 10 miliona evra samo je kruna uspešenog razvoja slovenačkog preduzeća, koje je počelo u maloj pekari u Sloveniji, a koje naredne godine obeležava 25 godina postojanja, ali i 10 godina rada u Srbiji. Ovo je bio povod za razgovor sa Alešom Možetičem, direktorom kompanije koja ima čak 11 fabričkih pogona i dva mlina.

Zašto ste se odlučili za izgradnju fabrike tosta i kako je ona finansirana?

Investicija je finansirana kombinacijom kredita i iz sopstvenih sredstava. Kada je reč o razlozima zašto smo odlučili da se širimo u ovom delu biznisa, imali smo u vidu da pekarstvo polako ulazi u višu tehnološku eru, što industrijski pogon u Kragujevcu i pokazuje. U ovoj investiciji udružili smo znanja iz više nauka u jednu, i iz je toga nastao novi, najsavremeniji pekarski proizvod. Sa druge strane, ljudi su dugi niz godina na našim prostorima, pekarstvo tretirali kao dnevnu kupovinu. Zbog savremenog načina života, sa pojavom velike urbanizacije, potrošači sve više  žele da kod kuće u svakom trenutku imaju svež i ukusan hleb. Tako je nastala potreba da se još više razvije vrsta hleba koji će biti uvek dostupna, i koja će ujediniti sve atribute koje kod  hleba volimo – dobar ukus,  tradicionalnu recepturu sa proverenim sastojcima bez konzervansa i  dugotrajnu svežinu. To je bio izazov za nas i tako je nastala potreba da napravimo fabriku tosta, koja je skup najsavremenijih tehnologija i oblasti: hemije i biologije jer je prvi korak receptura po kojoj se pravi tost, bez aditiva i konzervansa, sa zamesom na prirodnoj bazi. Sledeći korak u proizvodnji je robotika, koja podrazumeva da se gotovo sve radi bez ljudskog rada i radne snage. Zahvaljujući trećoj, završnoj fazi, u kojoj su hlađenje i pakovanje proizvoda, koje se odvija u potpuno sterilnim uslovima, primenjuju se principi i znanja iz farmaceutske industrije. Realizacijom svih ovih proizvodnih faza i sinergijom ove tri branše, dobija se proizvod, bez konzervansa i aditiva, sa rokom upotrebe do trideset dana i garantuje nam potpunu bezbednost hrane.

Koliko je koštala investicija u Kragujevcu i gde ćete plasirati proizvodnju?

Investicija u fabriku tosta koštala je oko 10 miliona evra. Dnevna proizvodnja je 100.000 komada tosta, što je tri miliona komada na mesečnom nivou. Tost proizveden u fabrici u Kragujevcu biće plasiran kroz sve trgovačke objekti u zemlji i regionu, kao i turističkim kapacitetima, restoranima i hotelima. Osim domaćih tržišta u Sloveniji i Srbiji, naši proizvodi se izvoze u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku, Bugarsku i Grčku.

Don Don ima ukupno oko 2.700 zaposlenih, a  imajući u vidu planove može se očekivati i više. Kako ocenjujete poslovanje u prethodnom periodu?

U 2016. godini imali smo 87 miliona evra prihoda, ove godine očekujemo preko 90 miliona evra, a u 2018. godini 100 miliona. U narednom periodu, kada budemo obeležavali 30 godina postojanja, planiramo dvostruko veći promet, u vrednosti 200 miliona evra.

Celokupno pekarstvo bismo mogli da podelimo u tri grupe: prva grupa je dnevno sveži program, gde je DON DON u Sloveniji sa pekarnom Grosuplje, a u Srbiji sa Našim zrnom, već najinovativniji i vodeći, i to su robne grupe koje želimo da zadržimo. Druga grupa su pakovana peciva i hlebovi, gde smo sa fabrikom u Kragujevcu napravili veliki iskorak  napred, jer nudimo nešto što niko u celoj regiji ne može da postigne. I treća grupa su proizvodi za dopeku, koja se veoma brzo razvija. Već smo intenzivno prisutni i u toj robnoj grupi, ali nam je ambicija da napravimo veći iskorak, koji će pratiti razvoj koji smo postigli sa fabrikom u Kragujevcu i svežim segmentom.

Kako ocenjujete poslovanje u Srbiji, uskoro ćete obeležiti deceniju rada?

Nakon desetogodišnjeg poslovanja u Srbiji, može se reći da je napravljen veliki pomak kada je u pitanju pekarska industrija. Mi smo kao lider u branši, kao najveće pekarsko preduzeće u Srbiji veoma aktivni i u vladinim i nevladinim organizacijama, koje se bave unapređenjem poslovanja uopšte. Osećamo to kao svoju želju i dužnost da pomognemo da se celokupno poslovanje u zemlji unapredi.  Trudićemo se da svojim delovanjem i dalje doprinesemo da sama pekarska industrija u Srbiji bude još bolja, u skladu sa savremenim evropskim standardima.

Za pekarstvo je pšenica osnovna sirovina, kako se vi snalazite sa sirovinama, gde ih nabavljate?

Pekarstvo je jako lokalna grana. U Sloveniji imamo projekat da su svi proizvodi napravljeni od slovenačke pšenice koja je tu uzgajana, tako da se nabavka sirovina radi u saradnji sa mlinovima u Sloveniji. U Srbiji već šestu godinu razvijamo jako dobru saradnju sa kooperantima, gde preferiramo kvalitetnije sorte pšenice. Godišnje, recimo u Srbiji, za naše potrebe otkupljujemo oko 80.000 tona pšenice. Celokupna količina je selekcionisana i pripremljena za proizvodnju pekarskih proizvoda. Za potrebe tržišta Srbije pšenicu otkupljujmo najviše na severu zemlje, u Vojvodini, gde se nalaze i oba mlina.

Koji je vaš omiljeni proizvod od 100.000 tona hleba i peciva koliko godišnje proizvede Don Don?

Omiljen hleb u Srbiji je manastirski i Lazarov hleb, a na tržištu Slovenije Bakin hleb, koji je od prošle godine napravio revoluciju na tržištu. Bakin hleb se proizvodi po posebnoj tehnologiji, sa predtestom, sporom fementacijom kao što su ga nekada bake pravile, kvadratnog oblika, zadržava svežinu tri dana i  odličnog je ukusa.

 Planovi za dalje poslovanje?

Planovi za naredne dve-tri godine su investicije u iznosu od 50 miliona evra, u celom regionu, u dva pravca. Prvi je preuzimanje kompanija kao što smo i do sada radili, a drugi je izgradnja pogona za pravljenje polupečenih i zamrznutih proizvoda. Nastavljamo sa razvojem maloprodaje, i ulaganje u ljudske resurse i infrastrukturu kompanije. Kao što smo već pomenuli, cilj nam je da 30. godišnjicu poslovanja dočekamo sa 200 miliona evra godišnjeg prometa.

 

 

Последњи пут измењено sreda, 13 septembar 2017 13:31