Zlatarski sir Zlatarski sir ceca

Odlična prodaja sira preko interneta Истакнут

Аутор  nov 17, 2016

Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su u beogradskom Metropolu po četvrti put u izboru Intesa banke. A najbolji su ne samo po obimu proizvodnje nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir... Na Slow Food sajam (Mark des guten Geschmacks - die Slow Food Messe) u Štutgartu ove će godine putovati čak pet pobednika konkursa Intesa farmer, jer se proširio krug kategorija u kojima se ogledaju najbolji poljoprivrednici Srbije, klijenti njene najveće banke. Tako se Vladimiru Pavasoviću iz Sremske Mitrovice (kategorija Ratar), Petru Dobrkoviću iz Bačke Topole (Voćar), Antalu Janušku iz Novog Orahova (Stočar) i Renati Nađ iz Žablja (kategorija Povrtar), priključila i Milanka Trtović iz Nove Varoši, prva pobednica nove kategorije Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača. Pobednike ovogodišnjeg „Intesa Farmer“ konkursa Banka je nagradila vaučerima u vrednosti od 100.000 dinara za kupovinu repromaterijala kao i putovanjem na relevantnu međunarodnu manifestaciju posvećenu agraru i hrani kako bi im omogućila da se upoznaju sa naprednim praksama i najnovijim trendovima u poljoprivrednoj proizvodnji i plasmanu svojih poljoprivrednih proizvoda. Da se srpska poljoprivreda dobro bori s konkurencijom i da se ulaže u razvoj, potvrdio je i Darko Popović član Izvršnog odbora banke u direktor divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom. "Poljoprivrednicima smo u prva tri kvartala ove godine plasirali 27 miliona evra kredita, što je rast od 43 odsto, a dinamičan je i rast broja klijenata, čak za petinu. Tome su svakako doprinele i niže kamatne stope, ali i naša veća spremnost za takav poduhvat. Raduje nas što je značajno povećan i broj investicionih kredita za kupovinu zemlje i nove opreme", istakao je Popović. Jedan od nagrađenih putem u Nemačku i 100.000 dinara za kupovinu repromaterijala, Vladimir Perasović, istakao je da bez "pratnje" banke ne bi bilo moguće kupiti opremu, "jer jedna dobra mašina košta 200 do 250 hiljada evra". Jedna od dobitnica nagrade, Banke Intese, ispričala nam je nešto o svojoj proizvodnji sira. Milanka Trtović, umesto na pijačnoj tezgi, zlatarski sir koji proizvede u Komaranima, kod Nove Varoši, izlaže na internetu i prodaja joj odlično ide. Imaju ukupno 19 krava, 12 na muži i 4 priplodne junice. Imaju nameru da se proširuju, trenutno proširuju smeštajne kapacitete, i želja im je da imaju ukupno 20 grla na muži. Zadovoljni su tržištem i zato žele da se prošire, da povećaju proizvodnju. Krave su otvorenog tipa, šetaju tokom cele godine. Internet im je mnogo pomogao što se tiče edukacije, pomoći stručnih saradnika, saveta, tako da će ćerka napravila sajt i tako prodaju svoj sir. Ljudi su videli čime se bavimo, na taj način su se približili kupcima, da je sve prirodno, da je sir potiče sa pordučja gde nema ni prirodnih ni veštačkih zagađivača. Štalski prosek je 17 litara, ali će se truditi da povećaju proizvodnju. Sir salju brzom poštom, kilogram košta 500 dinara, i sir vas čeka na kućnom pragu. Najviše se prodaje sir u Vojvodini. Porodica Trtović, obrađuje 15 hektara sopstvenog zemljišta,a u zakup imaju oko 15 hektara. Seju pšenicu i heljdu. Pšenica je kako nam kaže Milanka, odlično rodila preko 7tona, da su se svi iznenadili, tako nije bilo ni u Vojvodini. Od pre desetak godina, kada smo ostali bez posla u fabrici u Novoj Varoši, proizvodnja zlatarskog sira nam je jedini izvor prihoda. Radi se mnogo, ali se i solidno zaradi, a bele kriške su nam pomogle i da školujemo decu - priča glava kuće Milanko Trtović. -Imali smo u Komaranima i goste iz Amerike, koji su tražili da ih naučimo da muzu krave i prave sir, a posetioci sajta zovu često i traže da ih uputim gde mogu da kupe heljdino brašno, papriku u pavlaci ili se interesuju za seoski turizam. Savetovala sam svoje seljane da i oni slede naš primer, ali je izgleda najlakše kukati. Na ovaj način bi moglo dosta toga da se proda i ne bi imali tržišnih viškova samo da je dogovora i više preduzetničkog duha kod meštana - kaže Milanka. Zlatarski sir, koji spada u grupu belih sireva, proizvodi se u seoskim domaćinstvima na sad već tradicionalan način. Planinke u pomuženo mleko dodaju maju a nakon jednog sata kroz masu se prođe kašikom kako bi se surutka što bolje odvojila od sira. Onda se sačeka još jedan sat i sir se stavlja u gazu u kojoj opet stoji još jedan sat. Onda se, još uvek u gazi, sir stavlja pod drveni krug koji se pritisne kamenom i tako stoji 4 do 5 sati. Posle toga se seče na kriške, debljine do jednog centimetra, slaže u kante i redom soli. Sir se drži na toplom oko 40 do 45 dana dok ne sazri.

Последњи пут измењено četvrtak, 17 novembar 2016 07:32

Сродни чланци

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31