Ovce Ovce Goran Đaković

Najčešće bolesti ovaca Истакнут

Аутор  mar 05, 2016

Parazitske bolesti dele se na spoljašnje i unutrašnje. Najčešće unutrašnje parazitarne bolesti ovaca su, metiljavost ili fascioloza, pantljičare ili cestodoza, trihostrongilidoza, metastrongilidoza. Od spoljašnjih parazitskih bolesti najveće probleme predstavlja šuga ovaca i piroplazmoza.

Zarazne bolesti u ovčarskoj proizvodnji najčešće su zarazna šepavost I enterotoksemija. Mogu su pojaviti i Q-groznica, enzootski pobačaj ovaca, bruceloza ovaca (melitokokoza).
Ostale bolesti mogu se biti posledica nepravilne ishrane, npr. kisela i bazna indigestija, intoksikacije i druge.

Nakon jagnjenja javljaju se bolesti koje su vezane za upale porođajnih organa, najčešće kao posledica zaostajanja delova ili čitave posteljice i porođajnih eksudata.
Bolesti mlečne žlezde jesu razne upale dela ili celog vimena, odnosno mastitisi.

Znaci najvažnijih parazitskih bolesti;

Metiljavost
Uzročnici metiljavosti jesu
 veliki i mali metilj. Metiljavost je najčešća bolest u svih preživara pa tako i kod  ovaca. Može biti vrlo neugodna i napraviti velike štete .
Metiljavost se najčešće i najviše javlja u močvarnim, barskim, nizijskim i poplavnim područjima, pogotovo u kišnim razdobljima godine.
Znakovi bolesti.
 Bolest se javlja u akutnom i hroničnom obliku.

Akutni oblik obično traje 4 do 6 nedelja. U tom razdoblju razvija se upala trbušne maramice i probavnih smetnji. Ovca prestaje jesti, preživati, dobiju proliv, naglo mršavi, vuna joj postaje neuredna. Telesna joj je temperatura povišena i do 42 °C. Gravidne životinje mogu pobaciti. Bolest može trajati vrlo kratko pa životinja može uginuti za 7 dana. Javlja se obično pred kraj leta, u jesen i početkom zime.


Hronični oblik traje duže od 6 nedelja. Životinja slabije pase, polako gubi na težini, vuna joj je neuredna, ispada u čupercima. Ispod donje čeljusti javlja se otok i nakupljanje tečnosti u trbušnoj šupljini. Temperatura je u granicama normale. Bolest se najčešće javlja zimi I u proleće.
Preventivna zaštita sastoji se u redovnom  tretiranju ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima kao što su Nilzan, Valbazen 10 %, Monil i drugi. Da bi se životinje što prije oporavile, potrebno im je dati kvalitetnu hranu te vitamine i minerale.
Ako životinja ima proliv, treba joj je dati sredstvo koje ga zaustavlja, po preporuci veterinara, kao što je Trimetosul, Geomicin i dr.
Preventiva obuhvaća i melioracijsko  uređenje livada i pašnjaka, tj. njihovo isušivanje da bi se sprečilo razmnožavanje barskog pužića.
Jedna od preventivnih mera jest
 uskladištenje sena 6 meseci prije hranjenja životinja.


Pantljičare
Uzročnici su pantljičare  paraziti, kojima odrasli oblici žive u crevima. Odrasle pantljičare  duge  su i do nekoliko metara, imaju glavu, vrat i veliki broj članaka u kojima se nalaze jajašca. Kada su članci zreli, otpadaju, pa sa fekalijama budu izbačeni u spoljašnju sredinu.
Znakove bolesti nalazimo uglavnom u mladih životinja, ređe u odraslih.  3 3 3

Najčešće stradaju jagnjad na paši, kada se u crevima nalazi veći broj pantljičara.
Jagnjad
 zaostaje u rastu, ima probavne smetnje, proliv, anemična su, mršava.
Preventivna zaštita od bolesti sastoji se u redovnom tretiranju životinja odgovarajućim
antihelminti cima, najčešće Monilom, mesec dana nakon što se životinje isteraju na pašu. U težim slučajevima bolesti potrebno je životinji dati vitamine i minerale u injekcijama radi bržeg oporavka.

Metastrongilidoza
Uzročnici te parazitske bolesti su plućni vlašci, koji parazitiraju u bronhijama, bronhiolama i alveolama pluća. Končastog  su oblika, bele, žućkaste ili rđaste boje.
Znaci bolesti  počinju
 kratkim suvim kašljem. Kasnije kašalj postaje vlažan jer ovca kašljanjem izbacuje na nos i usta sluz koja u težim oblicima bolesti sadrži i krv. Disanje postaje ubrzano. Telesna je temperatura u granicama normale.
U težim slučajevima razvija se
 upala pluća, ovca atipično diše, što se uočava na području iza rebara, pa kažemo da ovca „pumpa”, telesna joj je temperatura povišena. Razvojem bolesti životinja prestaje jesti, a na kraju ugine.
Preventivna zaštita sastoji se u redovnom  tretiranju, svaka 3 do 4 meseca, ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima, kao što su Nilzan, Nilverm.
Novija preventivna mera jeste
 dvokratno vakcinisanje  jagnjadi difil-vakcinom u dobu od 2 do 4 meseca u razmaku od mesec dana.
Kao preventivna zaštita deluje i
 izbegavanje napasanja ovaca po rosi, na vlažnim odnosno plavnim  pašnjacima, a također i pregonsko napasanje.

Šuga
Uzročnici bolesti  su
 grinje, šugarci. Nekad je ova bolest nanosila velike štete ovčarskoj proizvodnji. Danas se češće pojavljuje  kao posljedica loših uslova držanja i loše preventive. Bolest se u zapat unosi kupovinom bolesnih, šugavih ovaca. Zbog loših uslova držanja bolesne životinje brzo prenose šugu na zdrave. Lošom ishranom smanjuje se opšta otpornost ovaca pa one brže obolevaju.


Znaci bolesti počinju
 učestalim češanjem ovaca o razne predmete, prepreke. Bolest se u početku pojavljuje na grebenu, a zatim se širi prema leđima i vratu, a nakon toga prema stomaku. Razvojem bolesti opada vuna. Zbog jake invazije vuna potpuno otpadne. U blažim oblicima bolesti, pored svraba, kada šišamo ovce, na koži nalazimo otok, nakupine prljave boje.
Bolest se najčešće javlja zimi i u rano proljeće.
Preventivna zaštita sastoji se u kupanju ovaca u posebnim bazenima u vodenim rastvorima kontaktnih akaricida, kao što su Gamacid, Scabitin, Alugan Ivermektin i dr. Pri kupanju potrebno je namočiti i glavu. Kupanje je potrebno ponoviti u razmaku 10 dana dva do tri puta.
Objekti, u kojima su boravile šugave životinje moraju se mehanički očistiti i oprati jednim od akaricida. Ako se ne sprovodi dezinfekcija objekta, mora se ostaviti prazan 2 meseca. U tom razdoblju šugarci uginu. Pravilnom ishranom i adekvatnim uslovima držanja u stajama usporiti će se širenje šuge u odgoju

 

Piroplazmoza
Uzročnik  bolesti su
 piroplazme, intracelularni paraziti koje prenose zaraženi krpelji, koji se invadiraju sisajući krv zaraženih životinja. U njima se paraziti  razmnožavaju. Ugrizom i sisanjem krvi zdravih ovaca.
Životinja ima
  povišenu temperaturom do 42 °C, prestaje jesti, izlučuje tamnosmeđu mokraću, žedna je, postaje anemična, a javlja se i žutica. U težim oblicima bolest završava smrću u roku 7 dana. Ponekad akutni oblik prelazi u hronični. Mlade životinje lakše obolevaju nego starije.

Preventivna
 zaštita sastoji se u čišćenju životinja od krpelja te kupanju u akaricidima svake 2 do 3 nedelje u vreme njihove invazije. Budući da se krpelji zimi zadržavaju u šikarama, potrebno je očistiti šikare oko pašnjaka. Životinje je potrebno u proleće napasati podalje od šikara.

Prof.dr Dragana Crnomarković

Последњи пут измењено subota, 05 mart 2016 06:14

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31