Ilustracija: Ribarstvo u Srbiji je u usponu Ilustracija: Ribarstvo u Srbiji je u usponu

Nećete verovati ali ovo je posao budućnosti u poljoprivredi Истакнут

Аутор  apr 02, 2019

Potrošnja ribe se povećava u celom svetu, a uzgoj ribe smatra se poslom budućnosti. Agencija za hranu i poljoprivredu FAO Ujedinjenih nacija već godinama upozorava na stagnaciju ulova ribe u odnosu na rast stanovništva. Potrošnja ribe je 2016. godine premašila 20 kilograma po stanovniku, ali u Srbiji se konzumira tek trećina tih količina – oko sedam kilograma po stanovniku godišnje. Najveća je potrošnja morske ribe, a od slatkovodnih šaran i kalifornijska ili ružičasta pastrmka.

Inače, ribarstvo je u našoj zemlji u usponu. Količina od oko 15.000 tona ribe koja se proizvede u našoj zemlji godišnje samo delimično može da zadovolji domaće potrebe za tom namirnicom. Istovremeno, naša zemlja ima sve potencijale za razvoj ribarstva.

Uz to, ulaganjem u ovu granu poljoprivrede možemo prerasti u velike i važne izvoznike ribe, jer tržišta za nju definitivno postoje. Proizvodnja ribe u ribnjacima, najviše je zastupljena u Vojvodini, a najveće su površine pod ribnjacima u kojima se gaji šaran. Mogućnosti za razvoj ribarstva su velike, ali nedovoljno iskorišćene. Prema podacima iz oktobra prošle godine, u Srbiji je 2017. proizvedeno oko 5.000 tona konzumne ribe u ribnjacima. Od toga 4.148 tona šarana i 922 tone pastrmke. Ukupna proizvodnja i ulov bili su oko 7.278 tona ribe. Srbija je iste godine uvezla oko 34.918 tona ribe i prerađevina, za oko 89,2 miliona dolara. Najviše smo uvozili iz Norveške, Španije i Tajlanda. Za najzdravije ribe smatraju se losos, tuna i pastrmka – masne ribe koje su jedan od najvažnijih izvora masnih kiselina omega-3. Međutim, losos je za većinu prosečnih kupaca nedostižan, jer je cena fileta u domaćim supermarketima oko 2.000 dinara. Pastrmka je između 450 i 620, a šaran oko 450 dinara po kilogramu.

Stručnjaci preporučuju i skušu, koja se nekada smatrala hranom za siromašne, a sad se nalazi na listi najpoželjnijih namirnica. Ova vrsta ribe dobar je izvor selena koji jača imunitet, ali je preporuka da se biraju sitnije skuše, jer sadrže manju količinu žive. Međutim, stručnjaci kažu i da one ribe koje se nalaze na vrhu lanca ishrane, kao što su morski pas ili tuna, sadrže više teških metala, jer se hrane manjim ribama, ali i da toksine najviše sadrže ribe s većim procentom masti. Riba često dolazi iz različitih, čak i najudaljenijih delova sveta, koji se nalaze u blizini velikih fabrika, a u praksi izostaju i ne sprovode se adekvatne mere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica.

Kako da budemo sigurni u to koju ribu kupujemo? U praksi bi trebalo da postoje određene oznake na pakovanju – trgovački naziv namirnice, postupak proizvodnje i ribolovna zona gde je riba uhvaćena. Ukoliko je riba uzgojena, onda bi morali da budu navedeni poreklo i država u kojoj je obavljena poslednja faza uzgoja. Ribolovna zona obeležava se po međunarodnim pravilima sa FAO i brojem područja.

 

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426372/Ekonomija/Morsku-ribu-jedemo-vise-od-recne

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30