Ilustracija: Redovna provera košnica najbolja prevencija Ilustracija: Redovna provera košnica najbolja prevencija

Mešinasto leglo – opasna zaraza koja se lako širi Истакнут

Аутор  okt 21, 2020

Jesen je vreme kada se pčele pripremaju za predstojeću zimu, ali i vreme za jesenji pregled košnica kako bi pčelar utvrdio zdravstveno stanje društva. Stručnjaci kažu da svaki pčelar najbolje poznaje svoje pčele, pa svaka čak i na prvi pogled bezazlena sitnica može biti važna u otkrivanju bolesti. A, pravovremeno otkrivanje problema daje mogućnost pčelaru da pomogne društvu i tako spreči ozbiljnije posledice i veće uginuće pčela.

Kako izgleda pregled?
Svaki pregled košnica od strane pčelara znači da se posebno obrati pažnja ne samo na ponašanje pčela, već i na izgled saća a posebno poklopčića koji mogu ukazati na moguće zaraze. Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, nepravilnosti u rasporedu, razbacano ili raštrkano leglo najčešće su znaci koju ukazuju na
bolest. Na probleme ukazuje i izgled larve. Naime, zdrava pčelinja larva je bele boje sedefastog sjaja i izražene kolutićave građe. Svaka promena u boji, izgledu tela i mlohavom opuštanju ukazuje na postojanje neke bolesti. Kod zdravog društva poklopci su blago izbočeni, bez nabora, suvi, porozni, bez rupica, osim u zadnjem stadiju poklapanja kada su na vrhu izbočenja i relativno su ravnih rubova. Boja poklopaca može biti od svetlosmeđe do tamnosmeđe bez mrlja. Odstupanje u izgledu je moguće samo kod poklopaca nad radiličkim i trutovskim ćelijama saća, čiji su poklopci nešto izbočeniji. Samom promenom
izgleda, boje i oblika poklopca već ukazuju na neku bolest. Takođe, nepravilno raspoređeno poklopljeno ili ne poklopljeno leglo, tamne mrlje posebno u donjem delu poklopca, naboranost ili uvučenost ćelija, pojava jedne ili više rupica na poklopcima čiji je raspored nepravilan, a rubovi rupica su nepravilno izgriženih rubova ukazuju zdravstvene probleme u leglu. U slučaju bilo kakve sumnje na bolest treba uzeti uzorke i odneti ih u laboratoriju. Na analizu se
nose uzorci saća (dimenzija 10x10 cm) najmanje 30 uginuli i isto toliko živih pčela, sastrugani uzorci sa površine ramova i zidova košnice. Sve to, po savetu
stručnjaka treba upakovati u papir, novinsku hartiju, kartonsku ili eventualno drvenu ambalažu, dok se žive pčele pakuju u staklene ili plastične tegle. Treba
izbegavati plastične kese, aluminijumsku foliju i limene posude jer mogu da kontaminiraju biološki materijal za analizu.

Virusi – širenje i preventiva
Pčelinje društvo često napadaju različiti virusi, međutim problem je što zbog nedostatka klinički vidljivih znakova ne pridaje im se dovoljno pažnje. Jedan od najčešćih virusnih bolesti je mešinasto leglo koje je zastupljeno na svim kontinentima i pogađa legla bez obzira na klimatske uslove. Bolest izaziva virus
iflaviridae/ flavirus koji je šestougaonog oblika i prečnika 30 nmm. Najčešće napada larve stare dva dana, ali se može naći u saću, medi u među odraslim jedinkama. Patogenost gubi u vodi pri temperaturi od 59 stepeni, kao i u medu koji se zagreje na 70 stepeni. U medu koji se drži na sobnoj temperaturi može da opstane i bude virulentan do tri meseca. U tečnosti koja se stvara u uginulim larvama ostaje virulentan do nedelju dana. Virus se brzo razmnožava i širi unutar društava, lako se prenosi sa jedne na drugu jedinku, pa može da izazove i epidemiju ove bolesti među pčelama.
Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, širenje ove bolesti se najčešće vrši preko kontaminiranog meda, zaletanjem pčela iz drugih košnica, grabežom, rojenjem ili kada pčelar prebacuje ramove iz jedne košnice u drugu ili zaraženim priborom. U samoj košnici prenosi se preko pčela koje čiste košnicu, odnosno izvlače uginule i obolele larve i izbacuju ih napolje, pri čemu usisavaju tečnost uginulih jedinki. Simptomi bolesti javljaju se već posle 24 sata i u slučaju
zaraze pčele gube želju za uzimanjem polena i vrlo brzo umiru.

Simptomi bolesti
Simptomi bolesti mešinasto leglo najpre se primećuju na poklopljenom leglu u vidu nepravilno raspoređenim ili oštećenim poklopcima koji po sebi imaju tamne mrlje ili su blago ulegli. Unutar samih ćelija nalaze mrtve larve mešinastog oblika, po čemu je ova bolest i dobila ime. Telo lutke menja boju od glave i postaje prvo žućkasto, zatim smeđe ili sivo-smeđe. Ukoliko bolest zahvati veći deo košnica preporučuje se potpuno uništavanje društva.
U slučaju da je zaraza primećena na vreme ramovi sa inficiranim leglom se potapaju u vrelu vodu a ostatak društva se premešta u čistu i dezinfikovanu košnicu. Košnice i pribor se dezinfikuju sa 4% rastvorom formalina 30 minuta. Kada su u pitanju preventivne mere savet je da se vodi računa o higijeni, da se redovno dezinfikuje alat i da se saće ne premešta iz jedne košnice u drugu. Preporučuje se, takođe, prihranjivanje pčela sa šećernim sirupom, posebno u maju mesecu kako bi se sprečila pojava ove zaraze.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30