Ilustracija: Bolest napada mlade pčele Ilustracija: Bolest napada mlade pčele

Simptomi i lečenje akaroze kod pčela Истакнут

Аутор  avg 28, 2020

 

Pčele su, kao i sve ostale životinje, osetljive na bakterije, viruse i parazite. Kada su optimalnog zdravlja otpornije su i na razne bolesti. Međutim, zagađivanje životne sredine, upotreba raznih pesticida i drugih preparata za zaštitu biljka mogu da utiču i na otpornost pčela koje su tada podložnije bolesti.

 Parazitska bolest

Na spisku Svetske organizacija za zdravlje životinja (OIE) nalazi se šest bolesti od posebnog značaja za zaštitu zdravlja pčela. Prva na listi je akaroza, koja na sreću zbog klimatskih uslova u našoj zemlji nije uzela maha. Pojavljuje se sporadično, ali valja upoznati pčelare sa uzrocima ove bolesti kako bi mogli da je na vreme prepoznaju.

Kako u praktikumu „Bolesti pčela“ pišu dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, akaroza je parazitska bolest koju uzrokuje krpelj Acarapis woodi. Ženka je duga 123-180 mikrona, dok je mužjak nešto manji oko 116 mikrona. Imaju slabo izraženu segmetaciju tela i nemaju oči. Ženke krpelja se nakupljaju unutar traheja pčela radilica tokom 24 časa nakon što pčele izađu iz svojih ćelija. Jedna ženka krpelja u proseku polaže pet do sedam jaja koja se izlegu posle tri do četiri dana, a punu zrelost dostižu posle šest do deset dana. Larve i odrasli oblici krpelja se hrane hemolimfom domaćina probijajući trahealne zidove svojim rilom. Osim u Evropi i Americi, ovaj krpelj je nađen u Kongu, Egiptu i na indijskom podkontinentu. Verovatno zbog klimatskih uslova nije primećen u Australiji i Novom Zelandu, ali ni u skandinavskim zemljama.

Na ovu bolest najosetljivije su pčele stare oko devet nakon čega se njihova osetljivost smanjuje. Zanimljivo je da su matice potpuno imune na ovu bolest, dok broj inficiranih pčela u jednom pčelinjem društvu često varira. Kada pčela ugine krpelj se hvata i penje na novog domaćina i jedino tako prelaze sa jedne na drugu pčelu. Nisu u stanju da nađu novog domaćina preko saća ili cvetova. Bolest se povećava kada u društvu ima relativno malo mladih pčela, jer tada ima mnogo migrirajućih krpelja, kao i u vreme najveće sakupljačke aktivnosti  starijih pčela, jer je tada veća šansa za kontakt između inficiranih i mladih pčela. Broj ove vrste krpelja naglo opada tokom zime kada ima malo ili nimalo mladih pčela.

 Simptomi bolesti

Simptomi bolesti kod pčela inficiranih woodi krpeljom lako su uočljivi. Pčela ne može da poleti, brza pada na zemlju, bespomoćno se kreće u krug sa nepravilno raširenim krilima koja podrhtavaju. Kako objašnjavaju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ukoliko je pčelinje društvo zaraženo većina odraslih pčela ugine ranije nego što je to uobičajeno tako da može doći do disbalansa jer ne može da se proizvede dovoljno mladih pčela. A, nedostatak pčela je lako uočljiv u košnici, a opada i prinos meda. Pregledom je utvrđeno da infestirane pčele imaju daleko više bakterija nego zdrave, jer bakterije dospevaju u hemolimfu kroz rane koje načine krpelji u traheji. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskog pregleda isečaka prvog para traheja u čijem lumenu se vide ovi paraziti, ili pregledom korena krila. Pregled se obavlja u periodu od novembra do aprila, a za pregled se uzimaju uzorci pčela sa kliničkim znacima oboljenja ili uginule pčele ispred košnice. Uzorak čini 300 pčela u staklenoj flaši iz pčelinjaka sa sumnjom na woodi krpelje.

Prema Pravilniku za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod pčela ukoliko se utvrdi akaroza, u zaraženom pčelinjaku sprovode se sledeće mere:

* Zabrana premeštanja svih pčelinjih zajednica u poluprečniku od tri kilometra oko zaraženog pčelinjaka

* Lečenje svih pčelinjih zajednica unutar zaraženog kruga, odgovarajućim lekom

* Zatvaranje zaraženog pčelinjaka do završetka postupka lečenja i obavezna kontrola i dijagnostičko ispitivanje koje se sprovodi narednog proleća

Lečenje

Za suzbijanje akaroze koristi se širok spektar hemijskih sredstava najčešće na bazi sumpora koji  uništava ovog krpelja i bezopasni su za pčele do izvesne granice. Gotovo svi proizvodi za suzbijanje krpelja  primenjuju u vidu dima pomoću zapaljivih papirnih traka sa odgovarajućom količinom aktivne supstance, koja polako sagoreva i otpušta dim u košnicu. Osim ovih postoje i preparati koji se u košnicu ubacuju kao vodeni rastvori ili u vidu sirupa. Veoma važno je, kako napominju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vršiti preventivne pregleda košnica pre seobe na pašu, ili kupoprodaje matica i rojeva. Kontrola se vrši istim dimnim preparatima koji se koriste i u terapiji, suzbijanju i širenju akaroze.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31