Ilustracija: Pčele podižu prinose voća i povrća Ilustracija: Pčele podižu prinose voća i povrća

Kako prepoznati i sprečiti trovanje pčela? Истакнут

Аутор  jul 25, 2020

Nema dana a da se neko od pčelara ne požali na pomor pčela. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) godišnje se prijavi između 2.000 i 3.000 košnica koje su uništene ili oštećene zbog trovanja pčela. Pčelari najčešće krive voćare zbog upotrebe insekticida prilikom prskanja voća i apeluju da se voće prska isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnice. Kao jedan od načina da se pčele zaštite od trovanja je obuka voćara o upotrebi insekticida i saradnja sa komšijama pčelarima. Na taj način svi bi bili na dobitku – pčelari koji bi zaštitili svoje košnice i voćari koji bi imali mnogo veći prinos zahvaljujući pčelama koje su nezamenljive u oprašivanju voća.

 Simptomi trovanja

Kako ističu stručnjaci, za pčele su najopasniji insekticidi koji se koriste u zaštiti bilja od raznih štetočina u vreme cvetanja. Iako su ovi preparati prvenstveno namenjeni borbi protiv štetočina, stradaju i pčele kao kolateralna šteta.

Otrovanu pčelu, kažu pčelari, nije teško prepoznati, ali nije lako utvrditi koji je preparat prouzrokovao trovanje. Većina pesticida otrovnih za pčele deluje na njihov nervni sistem. U zavisnosti od upotrebljenog preparata koje pčele pokupe tokom oprašivanja dovodi do paralize vitalnih organa. Prvo stradaju pipci, noge i krila, a zatim usni aparat i ostali delovi tela. Neki preparati izazivaju grčenje i povijanje tela.

Simptomi da je pčela otrovana su vrlo jasni - pčela prvo postaje aktivnija, zatim se telo grči, noge počinju nekontrolisano da se kreću, prevrne se na leđa i ubrzo ugine. Ponekad je trovanje toliko jako da pčele ne stignu da se vrate u košnicu. Tada je šteta manja, jer kako ističu stručnjaci, jedna otrovana pčela može da prouzrokuje smrt stotine zdravih na koje prenosi otrov. Otrovanu pčelu zdrave jedinke najčešće nastoje da izbace iz košnice.

Da bi se izbeglo trovanje potrebno je da košnice budu na najmanje 60 metara od voćnjaka koji se prska, pri čemu treba voditi računa da na svojoj putanji ka paši ne prolaze kroz oblak pesticida. Zato se i preporučuje voćarima da voće prskaju isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnicu.

Ali nisu samo voćari krivi za pomor pčela. Do trovanja može doći i tokom masovne akcije zaprašivanja protiv komaraca, pa je preporuka pčelarima da košnice izmeste iz regiona koji se zaprašuje. Posebno je opasno zaprašivanje komaraca iz vazduha, jer otrovi lete na sve strane. Da bi se ovo izbeglo poslednjih godina se pribegava uništavanju komaraca sa zemlje. Ovakva vrsta zaprašivanja je i mnogo efikasnija, lakše se kontrolišu preparati koji se raspršuju, pa je i mogućnost trovanja manja. I treći, najčešći način trovanja pčela je na pojilima. Naime, one se mogu otrovati kada piju vodu na mestima gde su pripremani rastvori za prskanje ili su oprani  uređaji koji se koriste za prskanje voća. Na pčelarima je da obezbede svojim društvima dovoljno pojila, čiste i nezagađene vode, a na voćarima da povedu računa gde i s kakvom vodom  peru prskalice posle upotrebe.

Kako otkriti sredstvo trovanja?

Na našim njivama godišnje se utroši oko osam kilograma štetnih preparata po hektaru obradive površine. Ako se preračuna u aktivnu materiju to je oko tri i po kilograma po hektaru. Da bi pčelar tačno znao koji je preparat prouzrokovao trovanje, može sakupiti stotinak otrovanih pčela (oko 50 grama ) koje stavi na led. Uz to potrebno je oko 200 grama biljaka u cvetu koje su prskane i sve to odneti u laboratoriji Veterinarskog fakulteta u Beogradu gde se može tačno utvrditi kojim preparatom su otrovane pčele. Zakon o sredstvima za zaštitu bilja apsolutno zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele. U slučaju kršenja ovog zakona i trovanja pčela, poljoprivrednik je dužan da naknadi totalnu štetu pčelaru i do 30.000 dinara po košnici. Međutim, to nije rešenje. Edukacija poljoprivrednika, posebno voćara i njihova saradnja sa pčelarima bila bi višestruko korisna i za jedne i za druge.

Istraživanja su pokazala da samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose oprašenog voća, povrća i industrijskih biljaka za 370 evra. Osim toga, značajno se poboljšava kvalitet i veličina plodova kod voća ili randman ulja kod suncokreta. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka bio bio i za 30 procenata manji, višanja za 40, šljiva za 42, a malina za čak 45 odsto. Zato i ne čudi što se pčelarima u mnogim zapadnim zemljama plaća da donesu svoje košnice kako bi pčele oprašile biljke ili voćnjake. A, dok to ne zaživi kod nas dovoljno je unaprediti saradnju pčelara i poljoprivrednika, te sačuvaju pčelinja društva za dobrobit svih.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31