Med u tegli Med u tegli Goran Đaković

Šta je direktan plasman meda? Истакнут

Аутор  mar 09, 2020

Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači 27. marta, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.

Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva (otvaranje pogledajte OVDE), bez otvaranja firme. Juče, 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina. 

Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu, a juče je održan finalni sastanak na najvišem nivou. Sastanku su prisustvovali Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, načelnik veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović, načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamara Bošković, i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“ (detaljnije OVDE). Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način (detaljnije OVDE) SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.

Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.

Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.

Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.

BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik, orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Na primer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.

Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” (detaljnije OVDE). U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).

Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te teoretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.

 

Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:

Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova.

Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni, obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.

Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.

 

Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

 Izvor: http://spos.info/  

Последњи пут измењено ponedeljak, 09 mart 2020 07:53

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30