Ilustracija: Med - hrana za dugovečnost Ilustracija: Med - hrana za dugovečnost

Da li znate kako nastaje med? Истакнут

Аутор  nov 26, 2019

Med je odavnina poznat kao hrana i lek. U starom Vavilonu koristio se u verskim obrednim. O medu postoje zapisi i na klinastom pismu, dok se u Egiptu koristio prilikom balsamovanja. Proizvode ga pčele što svi znaju, ali malo ko zna kako nastaje med.
Od nektara do meda
Nektar je osnovna sirovina koje skupljaju pčele prilikom proizvodnje meda. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju biljke. U pitanju je rastvor šećera i vode sa manjim količinama minerala, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje medu daju specifičan miris, ukus i boju. Količina nektara zavisi od vrste biljke, ali i spoljašnjih uticaja kao što je temperatura, padavine … Količina šećera u nektaru varira od 20 do 55 procenata. Što je biljka slađa to je privlačnija za pčele koje nektar prikupljaju jezikom i uvlače ga u usni otvor, a potom prolazi u medni želudac, koji je odvojen od ostalih organa za varenje
specijalnim ventilom. Najveći deo nektara pčele donose u košnicu za mlađe članove pčelinje zajednice koje nektar smeštaju u ćelije gde biva oslobođen viška vode i saharoze. Pod uticajem enzima saharoza se pretvara u proste šećere - glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer).
Tako prerađeni nektar pčele pokrivaju finim, tankim poklopčićima od voska. Da bi proizvele fini, zreo med koji mi poznajemo potrebno je oko 200.000 izleta pčela iz košnice. Da bi prikupila dovoljnu količinu nektara svaka pčela obiđe i po 150 cvetova. U savremenim košnicama med je smešten u okvire sa satovima od voska koji se vade kada su ćelije sa medom najvećim delom poklopljene što je znak med zreo i stabilizovan 
Okviri sa medom bez pčelinjih legla prenose se u čistu i toplu sobu u spravu za istresanje meda u kojoj se skidaju poklopci od voska. U centrifugu ili mašini za
istresanje med izlazi pod uticajem centrifugalne sile, sliva se niz zidove mašine, a potom odlazi preko slavine kroz sito i skuplja se u posebnu posudu. Dobijeni med se prekriva retkom, prozračnom tkaninom i čuva u sobi gde je temperatura oko 21 stepen i ne sme biti vlažna.
Postoje razne vrste klasifikacije, a med se najčešće razlikuje u zavisnosti od biljke s koje su pčele skupljale nektar. Tako imamo bagremov, lipov, livadski, med od suncokreta… Poreklo se utvrđuje na osnovu polena biljke koji se zadržava u medu, ali i na osnovu boje i ukusa. Čist bagremov med ima belozelenkastu boju, blag i prijatan ukus, sporo se kristalizuje i najviše ga vole deca. Lipov med je žućkast, sa promesama crvenkaste boje i miriše na lipov cvet.
Med od suncokreta je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo se kristalizuje, dok je livadski žućkastocrvene boje i najčešće je mešavina mirisa i ukusa brojnih
livadskih trava s kojih su pčele skupljale nektar. Jedan od osnovnih fizičkih osobina meda je hidroskopnost. Naime, med na vazduhu prima
ili otpušta vlagu, što znači da ako se nalazi u vlažnoj prostoriji povećava se i količina vode u medu i obrnuto. Kada je u pitanju gustoća, što je med gušći i lepljiviji to je kvalitetniji. Kada je u pitanju hemijski sastav stručnjaci su ustanovili da med sadrži vitamine B2, B6, C, K, folnu i pantotensku kiselinu, kao i enzim invertaza uz pomoć koga pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu koje čine osnovu svakog meda. Zreo cvetni med
sadrži vrlo malo saharoze ne više od pet procenata.
Šta kad se med ušećeri?
Prirodni cvetni med će se pre ili kasnije kristalizovati ili narodski rečeno ušećeriti. To je potpuno prirodna osobina meda koji prilikom kristalizacije ne gubi ništa
od svojih nutritivnih svojstava. I dok će bagremov med duže ostati u tečnom stanju, postoje vrste meda koje mogu da se kristališu dok su u saću. Med se lako vraća u prvobitno stanje zagrevanjem na temperaturi do 70 stepeni, ali ga nikako ne treba direktno izlagati izvoru toplote. Da biste to izbegli jednostavno stavite teglu sa kristalisanim medom u vruću vodu i on će vrlo brzo ponovo postati tečan. I dok potrošači kod nas izbegavaju kristalisani
med, on je vrlo cenjen i tražen u Americi, na Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama.
U cilju zaštite potrošača, posebno nakon pojave „lažnog meda“ propisano je da na deklaraciji mora da piše poreklo meda, od koje medonosne biljke je dobijen, da li i u kojoj količini sadrži polen ili mleč. Srpski med je izuzetno cenjen i tražen van granica naše zemlje zbog svog kvaliteta. Med je oduvek poznat i kao lek za mnoge bolesti, a stručnjaci ističu da ima gotovo sve elemente neophodne za naš metabolizam. Kao hrana med ima ogromne prednosti u odnosu na
šećer dobijen od repe ili trske. Naime, upotrebom ovakve vrste šećera naš organizam mora da ga razlaže na proste šećere, dok su kod meda pčele to već
učinile umesto nas. Med daje energiju, zdravlje i vitalnost. Dokaz su stogodišnjaci sa Kavkaza koji ceo život redovno jedu med i tvrde da baš ovoj namirnici duguju dugovečnost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31