Pčelinjak Pčelinjak Olivera

Potrošnje hrane u pčelinjaku i prinosi meda Истакнут

Аутор  apr 13, 2018

Kako bi se pčelarsko gazdinstvo (pčelinjak) organizovao, potrebno je znati koji broj pčelinjih zajednica je moguće držati u datim uslovima ili kakvu medonosnu bazu je potrebno stvoriti za određeni broj pčelinjih zajednica. Da bi se ova računica dobro izvela, takođe je neophodno znati koje su godišnje potrebe pčelinjih zajednica za hranom koju one utroše na odgajanje legla, za lučenje voska, za rad pčela izletnica i za održavanje života odraslih pčela. Kako bi rečunica bila kompletna i kako bi se odredila ukupna potreba pčelinje zajednice za medom, pri računanju treba da se doda količina meda, koju pčelar uzima kao višak.

S. A. Rozov, sa Instituta za pčelarstvo, je pomoću ogleda u kome je košnice s pčelama smestio u staklenu baštu, gde pčele nisu mogle da unose hranu s polja, pokazao sledeće : zajednica koja je u proleće imala masu 1,5 kg, izgradivši 14-15 satova na satnoj osnovi, potrošila za godinu dana 75-80 kg meda i 15-20 kg perge. Kasnije je pod rukovodstvom saradnika Instituta za pčelarstvo A. N. Garejeva organizovano istraživanje ukupnog utroška hrane pčelinjih zajednica, koje su radile u običnim uslovima na pčelinjaku.

Za svrhe ovog ogleda je izdvojeno 8 jednakih pčelinjih zajednica (4 ogledne i 4 kontrolne) koje su postavljene na vage i zaštićene nastrešnicom od dejstva atmosferskih taloga. Ako pčele u toku dana nisu izletale, merenje košnica davalo je utrošak hrane zajednica za sve oblike njihovog rada i potrebe u košnici. Ukoliko su pčele izletale u toku dana, one su unosile određenu količinu hrane, pomoću koje su delom ili u celosti pokrivale svoju dnevnu potrošnju hrane. Da bi svakodnevno dobili podatke o utrošku hrane pčelinjih zajednica, postupali su ovako : od svakog para podjednakih zajednica jednu su unosili tamnu prostoriju (zimovnik) s temperaturom 10-12oC, a drugu ostavljali na svom mestu. Sutradan košnica je iznošena napolje, a druga unešena u prostoriju i ovakva premeštanja su se događala tokom aktivne sezone. Za svaki par zajednica utvrđivali su se utrošci hrane neophodne za život pčela i razmnožavanje (zajednice u prostoriji, pčele nisu mogle da lete) i unos hrane u košnicu (zajednice koje su bile napolju). U jesen, zimi, i delom leti, utošak hrane su utvrđivali direktnim merenjem svih košnica. Kontrolne zajednice su sve vreme stajale napolju sa slobodnim izletom pčela. Pokazano je da su zajednice koje su letele svaki drugi dan odnegovale toliko legla i dale toliko voska, koliko i kontrolne zajednice koje su sve vreme bile napolju, ali su unele upola manje meda. Ogledne zajednice u početku glavne paše su zauzimale 23-24 ulice u košnicama pološkama i sakupile po 34 kg meda.

Najveća količina hrane utrošena je u junu i julu, kada  je odnegovana najveća količina legla. Za godinu dana, pčele su utrošile 48-52 kg od količine unesene u košnicu. U ovu količinu ne ulazi deo hrane, koju su pčele sakupile sa cvetova i koju su utrošile u toku letenja, ne donoseći je u košnicu.

A.N. Garajev je posmatranjem obeleženih pčela ustanovio da je prosečan izlet u maju 51-53 minuta, u junu 50-59, u julu 41-52, i u avgustu 63-82 minuta. U toku čitavog leta, periodično je evidentirao broj pčela koje su izletele iz košnice u toku 15 minuta svakog sata i na osnovnu tih podataka je izračunao broj izletanja u toku jednog sata, ustanovio je broj dana neletenja i broj dana s jakim, srednjim i slabim izletanjem pčela što mu je dalje omogućilo da izračuna broj izletanja pčela u toku svakog meseca, pa i čitave proletnje i letnje sezone.

Utrošak hrane za izletničke poslove je izračunao na sledeči način. Pčele su bile primorane da naleću na prozor laboratorije. Davao im je hranu (1 kg šećera – 1 l vode), izmerio ih, pustio da izlete i posle 10 minuta ih ponovo izmerio. Razlika u težini pčele odgovarala je količini hrane, utrošene za vreme letenja. U proseku, od ukupno 200 pčela, 10 minuta letenja jedna je bez tereta trošila 1,89 mg hrane, a s teretom 2,18 mg. U toku jednog sata letenja bez tereta pčela je u proseku utrošila 5,69 mg, a pčela s teretom od 28 mg je utrošila 6,55 mg (preračunato u šećer). Ovim su ustanovili da je na izletničke poslove u toku sezone (104 izletnička dana) utrošeno u proseku 26 kg šećera (30,4 kg meda).

Radi određivanja opšte potrebe pčelinje zajednice u medonosnoj bazi treba utrošku hrane unesene u košnicu (48-52 kg) dodati utrošak hrane na letenje (26 kg) i 13 kg za kompenzaciju mase izlučenih ekskremenata što sve zajedno čini oko 90 kg. Ukoliko se na ovo doda masa koju pčelar treba da izvrca (35 kg), ukupno iznosi 125 kg od kojih 20 kg odlazi na polen.

Opšta potreba u nektaronosnom bilju preračunato u med iznosi oko 105 kg za normalnu pčelinju zajednicu.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Последњи пут измењено petak, 13 april 2018 06:43

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31