Pčela Pčela Olivera

Ishrana pčela na početku sezone Истакнут

Аутор  apr 10, 2018

Na policama knjižara može se naći knjiga uglednog profesora Taranova, iz Rusije, koji se na veoma detaljan način bavi temom ishrane pčela. Kao što reče prof. dr. Mića Mladenović u svom predgovoru, ova knjiga odnosno njen autor odgovaraju na pitanje kako se nešto radi, ali i objašnjavaju zašto. Te se na ovaj način na jednom mestu spajaju praksa i nauka.

Za početak sezone veoma je važno koliko pčele imaju na raspolaganju hrane. To svakako zavisi od velikog broja faktora, a pre svega klimatskih. Sa druge strane, i iskustvo pčelara koji treba da zna koliko će zajednici ostaviti hrane u zimskom periodu. Takođe, iskustva pokazuju da u nekim godinama pčele mogu biti zadovoljne i sa skromnim zalihama, od 6 kg, dok u nepogodnim, odnosno hladnim godinama, potrebno im je 1,5 do 2x više hrane. Pošto nismo u mogućnosti da znamo kako će godina početi savet je da se ostavi hrane onoliko koliko je potrebno za loš početak godine. Samo tako pčelinje zajednice mogu ojačati do glavne paše.

Takođe, utvrđeno je da ukoliko je manje hrane u košnici, pčele ekonomično troše hranu pa tako i odgajaju slabije jedinke koje imaju manju radnu sposobnost. Stručnjaci su istraživali kako količina meda utiče na formiranje pčelinjih larvi. Prema podacima N. G. Bilaša, ukoliko je količina u gnezdu 4,5 kg meda masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je 2,1 mg, a masa larvi trodnevnog uzrasta 6,7 mg. U drugom slučaju, kada je u gnezdu bilo 8,1 kg meda, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila 5 mg, dakle i više nego duplo, a masa larvi trodnevnog uzrasta je bila takođe veća i iznosila je 9,5 mg. Međutim, kada je količina meda bila 12,6 kg, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila manja nego u prethodnom slučaju, i iznosila je 4,8 mg, ali su larve trodnevnog uzrasta imale 10,8 mg, što je više nego u oba prethodna slučaja. Ovo se objašnjava time da su pčele koje su u gnezdu imale između 8 i 12 kg meda, snabdevale larve većom količinom hrane, te je i njihova masa bila veća.

 

Interesantan je još jedan ogled koji je urađen sa tri grupe pčelinjih zajednica. Svaka grupa imala je 10 zajednica i svaka od njih različite količine meda na raspolaganju. Prvih 10 košnica imalo je 3 do 4 kg meda, druga grupa 6 do 8 kg, a treća 10 do 12 kg meda. U svim zajednicama bila je ista količina perge, a tokom čitavog perioda, odnosno proleća održavana je ista količina hrane. Pčele su imali istu mogućnost unosa svežeg nektara i polena. Kada je ogled završen, dobijeni su sledeći rezultati : na početku paše, pčele koje su imale više meda na raspolaganju, imale su i više pčela. Kada je završen period glavne paše dobijeni su rezultati takvi da su pčele sa malim zalihama u proseku sakupile 26,9 kg meda, a sa većim značajno više odnosno 40,5 kg meda. Dakle, ako bi se računao prosek, na 1 kg pčela dobije se po 8,7 odnosno 10,5 kg. Interesantan je i podatak da su pčele živele duže odnosno one sa najmanje hrane, sa 14,5 dana, u drugoj grupi sa 6 do 8 kg meda hrane 18 dana, dok su u trećoj grupi, koja je imala najviše hrane na raspolaganju (10-12 kg), živele su u proseku 18,9 dana. Masa pčela u prvoj grupi je bila 108 mg, u drugoj 116 mg, a u trećoj 118 mg.

O značaju obezbeđenosti pčelinjih zajednica hranom govori i istraživanje Instituta za pčelarstvo u Rusiji koje je rađeno u 188 pčelarskih gazdinstava i ovom prilikom dobijeni su slični rezultati, odnosno ukoliko se pčelama da dovoljna količina hrane za početak sezone one će razviti bolje društvo i prikupiti veću količinu meda.

Na osnovu svega navedenog zaključuje se da je najbolje pčelama ostaviti 10 do 12 kg poklopljenog meda u ćelijama i najmanje 2 puna sata sa pergom. Nije neophodno da se ove količine zaliha hrane ostave u košnici već se one mogu čuvati u skladištu i na proleće postaviti u košnice. Ukoliko pčele, kada je godina dobra, ne iskoriste ostavljene količine hrane med se može izvrcati kako bi pčele taj med zamenile sveže sakupljenim.

Nadoknada hrane može se izvršiti i šećerom, ali on ne daje takve rezultate kao što je slučaj sa medom. Takođe, pčelaru ostaje više slobodnog vremena jer ne troši vreme na pripremu i dodavanje šećernog sirupa pčelama. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova može se desiti da pčelar nema mogućnost dodavanja prihrane.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

Последњи пут измењено utorak, 10 april 2018 07:52

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31