Manuka med bi mogao biti najlekovitiji med na svetu! To je monoflorni med, koji pčele proizvode iz cveća sa manukinog drveta (lat. Leptospermum scoparium). Manuka med, poznat je po svojim izuzetnim antibakterijskim svojstvima, koja se, za razliku od ostalih vrsta meda, ne uništavaju tokom razvodnjavanja, izlaganja suncu ili toploti. Hiljadama godina je poznat domorodačkim narodima Novog Zelanda.

Na Novom Zelandu je istraživačka grupa sa Univerziteta Vaikato još 1981. otkrila da manuka med ima stabilna, moćna i jedinstvena antibakterijska svojstva, koja nisu prisutna ni u jednoj drugoj vrsti meda. U studiji je ovaj med uništio gotovo sve tipove bakterija, koje su mu bile izložene.

Smatra se delotvornim čak i protiv H. Pylori – uzroka većine čireva na želucu, E. Coli – najčešćeg uzroka inficiranih rana i Streptococcus pyogenes – uzroka bolnog grla.

Pomaže kada standardni lekovi zakažu

Odlike: visoka koncentracija lekovitih sastojaka, nizak udeo vode, niska kiselost i prisutnost posebnih lekovitih spojeva iz cvetova manuke.

Širom interneta možete naći mnogo oduševljenih korisnika od kojih su se neki spasili i od amputacije udova.

Istraživanje sprovedeno na 17.000 ljudi pokazalo je korist u lečenju hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme, rinitisa i sinusitisa.

Kako prepoznati pravi manuka med

Nisu svi manuka medovi napravljeni jednako. Zavisno od sezone i mestu pravljenja, aktivni sastojci u njima variraju. Najkvalitetniji je onaj divlji iz ruralnih područja Novog Zelanda.

Upotreba

Kod oralne uporabe, uzima se čajna kašičica UMF manukinog meda tri puta dnevno, a ako je upala akutna, uzima se po jedna kašika svaki sat.

Manuku možete koristiti kao i bilo koji drugi med - oralno, lokalno, u nezi kože i za kuvanje.

Ovaj med ne smeju koristiti osobe alergične na pčelinje proizvode i deca mlađa od godine dana.

Izvor: www.vesti-online.com

Za razliku od mnogih drugih životinja, koje savremeni čovek gaji zbog ekonomske koristi, medonosna pčela je mnogo više povezana sa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovima i van kontrole pčelara, ponaša se isto kao i u staništima (košnicama) specijalno za njih napravljenim. Odbegli pčelinji roj u nekom prirodnom staništu (šuplje drvo, udubljenje u steni i slično), opstaće bez teškoća, ako u okolini ima dovoljno izvora nektara, i polena.

Zbog dramatičnih promena koje je donela savremena civilizacija, u pogledu iskorišćavanja prirodnih resursa, postalo je uobičajeno da se mnoge negativnosti, koje se javljaju u životu čoveka, životinja pa i biljaka, pripisuju stresu.

Kako otkloniti stres kod pčela, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2839-kako-otkloniti-stres-kod-pcela