Ilustracija: pčela Ilustracija: pčela Milica Lukić

Kako sprečiti trovanje pčela? Истакнут

Аутор  jun 26, 2017

Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji. Najavljeno je da će se u narednom periodu razgovarati s predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije da bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

Po rečima Slobodana Čumića iz Društva pčelara Beograda, važno je da se pčele zaštite jer je protekla godina iz mnogo razloga bila loša, a pre svega su podbacili prinosi bagrema i suncokreta. U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se pomenuti zakon donese, pogotovo jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo kaže da pčelari imaju velike gubitke zbog prekomernog korišćenja herbicida i insekticida.

– To pčelarima donosi velike nevolje jer preveliko korišćenje hemijskih sredstava koje koriste voćari i ratari, pogotovo kad su biljke u cvetanju, prouzorkuje trovanje pčela – kaže Vlačo. – Neretko se dešava da pčele takav nektar i polen donesu i skladište u košnicu pa u prolećnom razvoju društva pčele dođu u kontakt s tim medom, što dovodi do slabljenja zajednica i gubitaka.

Po njegovim rečima, potrebno je da se pri donošenju zakona o pčelama povede računa o tome da je neophodno da se poštuje procedura vezana za upotrebu hemijskih sredstava, da se to čini u meri u kojoj je propisano i da postoji i obaveza da se pčelari obaveste kada se biljke tretiraju da bi se košnice na vreme sklonile i pčele zaštitile.


Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak. Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250.000 tona godišnje, uveze još oko 200.000 tona, pokazuju podaci Evrostata.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015, ali da je srpski med veoma tražen.

– Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno, uglavnom u zemlje EU, kazao je sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS-u Nenad Budimirović. – Najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata.

Po njegovim rečima, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a osim podsticajnih sredstava koje obezbeđuje država, potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla jer je to dodatna vrednost koja bi našim proizvođačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Govoreći o kvalitetu meda, Vlačo ističe da je svaki prirodni med dobar, a da li je pravi zna se ako se kristališe, pošto se svaki pravi med kristališe, a vreme kristalizacije se razlikuje. Po njegovim rečima, da bi se povećala proizvodnja meda u Srbiji, potrebno je povećati površine pod pčelinjom pašom.

D. Mlađenović

Subvencija Ministarstva

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je visinu subvencija kojima podstiču proizvođače meda dodatno uvećalo 20 odsto. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje. Po podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

Izvor: www.naslovi.net

Последњи пут измењено ponedeljak, 26 jun 2017 10:05

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31