Ilustracija: Mursijsko-granadska koza, preuzeto sa http://acrimur.es/index.php?fotoCP=7 Ilustracija: Mursijsko-granadska koza, preuzeto sa http://acrimur.es/index.php?fotoCP=7 Milica Lukić

MURSIJSKO – GRANADSKA RASA KOZA Истакнут

Аутор  apr 28, 2017

Ova rasa se prvi put pominje u pravnim tekstovima iz 1979. godine. Do tada su bile poznate dve odvojene rase : mursijska i granadska. Danas je mursijska rasa veoma rasprostranjena dok je granadska u opadanju i broj koza ove rase ne prelazi šest hiljada.

Mursijsko – granadska rasa koza preneta je u Ameriku sa iseljenicima u 16. i 17. veku i postala je osnova mnogih ukrštenih rasa u Meksiku, Brazilu, Venecueli, itd. Takođe je preseljena na sever Afrike, tačnije u Maroko i Alžir, gde i danas postoji velika tražnja za ovom vrstom koza, ali i u Tunisu i Libiji. U skorije vreme, ova rasa se može naći i u Evropi (u Portugaliji, Grčkoj, Italiji, Španiji, pa čak i u Rumuniji). Ovakva rasprostranjenost moguća je zahvaljujući prilagodljivosti mursijsko-granadske koze različitim životnim uslovima, kao i njenoj mlečnosti koja doprinosi većoj proizvodnji sira. Rasa Murciano – Granadina je vodeća rasa za proizvodnju mleka u Španiji, kako po brojnosti tako i po proizvodnji. Procenjuje se  da danas u Španiji ima oko 500.000 koza ove rase, od kojih je 125.000 upisano u Geneološku knjigu. Skoro celokupna količina mleka koju daju ove koze se koriste za proizvodnju sira.

Mursijsko – granadska (murciano – granadina) rasa se prvenstveno uzgaja radi proizvodnje mleka, iako je veoma dobra i za proizvodnju mesa – jarići mogu da dosegnu u proseku do 7 – 8 kg žive vage .

Po zvaničnim podacima, ova rasa daje 310 kg mleka u 150 dana laktacije (za koze koje su se samo jednom okozile) tj . 513 kg mleka u 210 dana laktacije za koze koje su se okozile po drugi put. Postoje i izuzetni slučajevi u kojima je dostignuta proizvodnja mleka od 1.300 kg mleka u 304 dana laktacije. Srednja nutritivna vrednost mleka koje daju mursijansko – granadske koze je sledeća : mast  - 5,5 % , proteini – 3,7 % , laktoza – 4,5% , suvi ekstrakt 14, 1 %.

Predstavlja tipičan primer mlečne rase koza, poluispupčenog ili pravog profila, prosečnih dimenzija, sa tendecijom ka izduženosti i sklonosti ka polnom dimorfizu.

Dlaka je ujednačena, crne ili mahagoni boje, unutrašnjost nosnica je tamne ili rozikaste boje (nije dozvoljeno prisustvo belih dlaka). Kod ženki je koža fina, sa kratkom crnom dlakom, dok je kod mužjaka nešto grublja, sa ’’pojasom’’ nešto duže, jače dlake na gornjoj liniji vrata i leđno – lumbalnom delu. Mužjaci dostižu od 50 do 70 kg, a ženke od 40 do 55 kg.

Glava im je srednje veličine, trouglasta, sa visokim čelom, malo spuštenim čeono – nosnim delom, dok je lice izduženo. Uši su im srednje – velike, prave ili lagano spuštene unapred, rogovi su povijeni unazad, malo otvoreni pri vrhu (tip aegagrus). Mužjaci mogu imati bradavicu, ženke ne.

Ženke imaju fin i izdužen vrat, mužjaci nešto kraći i jači. Uobičajena pojava kod ove rase su simetrične izrasline na vratu.

Trup je širok i dubok. Rebra su im zaobljena. Grudi su im uske i spojene sa širokim stomakom, blago izvijenim grebenom i pravim leđno – lumbalnim delom, koji se lagano izdiže do širokih i izvijenih slabina. Rep je kratak i krut.

Vime je veliko i velike zapremine, simetrično, sa širokom osnovom. Bradavice su ka napred i spolj , sa mekanom i elastičnom kožom i bez dlaka. Testisi su dobre strukture.

Ekstremiteti su vitki, stabilni i srednje dužine. Zglobovi su jasno izraženi. Mišići i noge su lagano izvijeni sa unutrašnje strane. Kopita su mala i sabijena, jaka i tamne boje.

Diskutabilna mana je izvijeni profil, a neprihvatljivi defekti su fleke bilo koje boje, prisustvo bradavice kod ženki, kao i svaki deformitet tipa iskrivljeni ekstremiteti (na unutra ili spolja), distrofija vilice, anomalije vimena, deformitet bradavica ili njihov prevelik broj, kao i bilo koja anatomska ili funkcionalna distrofija.

Последњи пут измењено petak, 28 april 2017 12:29

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31