Mladi jarčevi Mladi jarčevi Goran Djakovic

Evo kako da bez grešaka ukrštate koze Истакнут

Аутор  jun 02, 2016

Postupak ukrštanja u gajenju koza podrazumeva da roditelji koji se pare pripadaju različitim rasama (domaća bela koza sa sanskim jarcem ili domaća balkanska koza sa alpina jarcem). Pošto je zapat koza dovoljno konsolidovan u genetskom pogledu, tako da su razlike između potomaka i roditelja male, daljim ukrštanjem treba se dobijaju potomci koji bolje ispoljavaju određene osobine od roditeljske generacije, s ciljem bržeg menjanja pojedinih proizvodnih ili reproduktivnih osobina. Osnovni cilj ukrštanja je da se kod potomaka, kombinacijom roditelja koji pripadaju različitim rasama, ispolji tzv. heterozis efekat ili hibridna snaga, odnosno hibridni vigor. Taj efekat koji praktično prouzrokuje nastajanje razlike osobina najispoljeniji je u prvoj generaciji potomaka. Osim toga, gajenje ukrštanjem može da se primeni i u onim slučajevima kada se proizvodnja počinje sa domaćim rasama koza koje se, radi unapređenja buduće proizvodnje, pare sa jarčevima plemenitih rasa. U ovom slučaju odgajivač može da primeni ili tzv. meliorativno ukrštanje ili tzv. pretapajuće ukrštanje. U oba slučaja cilj je da se iz generacije u generaciju dobija značajno bolje potomstvo. Kod nas je svojevremeno izveden postupak sanizacije koza kojim je stvorena domaća bela koza, ali taj postupak nije realizovan do kraja, tako da su se efekti vrlo brzo izgubili. Meliorativno ukrštanje kod koza ima za cilj da se popravi jedna ili dve osobine, uz zadržavanje svih drugih osobina, pre svega otpornosti i skromnosti u pogledu zahteva za ishranom, smeštajem i negom. Ipak, da bi meliorativno ukrštanje imalo efekta, neophodno je da bude praćeno i odgovarajućim poboljšanjem uslova ishrane, smeštaja i nege: uslovi u kojima se potomstvo gaji moraju da budu poboljšani jer je i samo potomstvo poboljšano. Meliorativno ukrštanje se u većini slučajeva završava posle tri generacije ukrštanja. Nakon toga sledi parenje plotkinja i priplodnjaka odabranih unutar poboljšanog potomstva radi očuvanja prethodno unapređenih osobina. Međutim, za odgajivača je mnogo jednostavnije da svaku generaciju potomstva ukršta sa plemenitim jarčevima, tako da će posle pet ili šest generacija dobiti skoro potpuno pretopljen zapat iz domaće u plemenitu rasu. Upotreba što kvalitetnijih jarčeva od velikog je značaja za unapređenje proizvodnje, tako da se odgajivač mora stalno truditi da iz generacije u generaciju nabavlja ili odgaja što kvalitetnije priplodnjake. Promena procenta gena, tj. udela plemenite rase u generaciji meleza zavisi od dužine trajanja postupka ukrštanja i broja korišćenih rasa. Ako se npr. ukrste domaća balkanska koza i alpina jarac, potomstvo prve generacije imaće 50 % gena balkanske koze i 50 % gena alpina rase. Ako se prva generacija meleza ponovo ukrsti sa alpinom, u drugoj generaciji meleza biće 25 % gena balkanske koze i 75 % gena alpine, dok će u trećoj generaciji meleza biti 87,5 % gena alpine 12,5 % gena balkanske koze. Roditelji: 100 % balkanska x 100 % alpina F1 generacija: 50 % balkanska, 50 % alpina x 100 % alpina B1 generacija: 25 % balkanska, 75 % alpina x 100 % alpina B2 generacija: 12,5 % balkanska, 87,5 % alpina

Последњи пут измењено četvrtak, 02 jun 2016 06:47

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30