Ilustracija: Farma krava Ilustracija: Farma krava Goran Đaković

KAKAV JE KVALITET HRANE ZA ŽIVOTINjE? Šta to kriju proizvođači stočne hrane? Истакнут

Аутор  feb 15, 2021

Tema broja: Stočna hrana
Dragana Petrović

Standard stočne hrane u Srbiji jasno i precizno je definisan Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje. Svi proizvođači bez izuzetka morali bi da se pridržavaju ovog pravilnika. Međutim, izgleda da je slovo zakona jedno, a praksa nešto sasvim drugo. U poslednje vreme sve više stočara se žali na kvalitet hrane koju kupuju. Koliko god bile gladne domaće životinje neće da je jedu.
Tragom ove vesti Agrobiznis magazin je pokušao da sazna šta se događa sa proizvodnjom stočne hrane. Međutim, kada su u pitanju proizvođači, naišli smo na zid ćutnje. Ili se prave blesavi, ili drsko odgovaraju, da je to poslovna tajna. Šta to kriju proizvođači stočne hrane?
Da li treba isticati da od kvaliteta stočne hrane zavisi kvalitet mesa, mleka, mlečnih i mesnih prerađevina, koje se koriste u ljudskoj ishrani?


Ogorčeni stočari

Koze su vrlo izbirljive životinje i neće da jedu svašta. Da bi davale dovoljno mleka zahtevaju raznovrsnu hranu, što podrazumeva da se dobar deo njihove ishrane, posebno tokom zimskih meseci, kada nema sveže trave i lucerke zasniva upravo na stočnoj hrani. Naš čitalac Milan N. iz okoline Valjeva, već godinama gaji koze. Kako kaže, kupovao je Gebi suplemente namenjene za ishranu ovaca i koza, kako bi poboljšao kabastu hranu koju koristi tokom zime za svoje stado.
- Pre izvesnog vremena moje koze su jednostavno prestale da jedu hranu koju sam im davao. Kad god bi dodao Gebi vitaminsko - mineralni premiks, jednostavno su odbijale da jedu. Znajući koliko su suplementi važni za životinje promenio sam proizvođača, ali se dogodilo isto. Misleći da je u pitanju silaža kupio sam džak gotove hrane, i kad sam ga otvorio video sam da se sadržaj ubuđao, a takvu hranu koze nisu htele ni da pomirišu, a kamoli da jedu. Na kraju sam potpuno izbacio stočnu hranu i bilo kakve suplemente, i nastavio da ih hranim senom. Morao sam da dokupim ovsa i kukuruza, jer nisam imao dovoljno. Ne znam šta se dešava sa stočnom hranom, ali znam da je sve više nezadovoljnih, ne samo nas kozara, već i ostalih stočara – ogorčen je naš čitalac.
Nezadovoljni su i ovčari koji se žale na hranu koju kupuju za svoja stada.
- Gebi je najgori, tu hranu ovce više neće da jedu. U stanju su ceo dan da budu gladne, ali neće ni da je okuse. Imamo stado od 70 ovaca rase virtemberg, a krajem decembra moj ovčarnik je postao bogatiji za 20 mladih jaganjaca. Po preporuci veterinara, posle tri nedelje od jagnjenja počeo sam da im dajem prihranu proizvođača Sto posto. Iako se reklamiraju kako imaju najkvalitetniju granulisanu hranu za jaganjce, moje životinje nisu htele da je jedu. Da ne bi propala davao sam ovcama, ali kao što rekoh nisu htele ni da je okuse. Pokušao sam jaganjcima da dajem prihranu proizvođača De Heus hranu, ali je bilo još gore, – požalio se Milisav ovčar iz jednog sela podno Rudnika.

Izgovor umesto odgovora

Tragom sve brojnijih i glasnijih žalbi stočara, Agrobiznis magazin je poslao mejl sa pitanjima na zvanične adrese proizvođača hrane. Pokušali smo da saznamo šta se dešava sa hranom za životinje koje proizvodi Gebi, Hrana produkt, Sto posto, De Heus…
Na sva naša pitanja ostali su nemi i jednostavno se napravili blesavi, svi osim De Heusa. Umesto odgovora na postavljena pitanja dobili smo izgovore. Uz to, drsko su poručili da pročitamo Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, iako smo pitanjima o kvalitetu hrane želeli da čujemo njihov stav o poštovanju zakonom propisanih normi prilikom proizvodnje stočne hrane i da li iste poštuju. Odgovor iz De Heusa prenosimo u celini:
- Većinu odgovora na Vaša pitanja možete naći u Pravilniku o kvaliteta hrane za životinje, koji je dostupan na internetu. Odgovori na ostala pitanja, kao što su podaci o inspekcijskim nadzorima, informacije o eventualnim reklamacijama, ili stavovi o konkurenciji, tretiraju se kao poslovne tajne, te nismo u mogućnosti da ih dostavimo – poručili su iz De Heusa.
Posle ovakvog odgovora možemo samo da se zapitamo šta to kriju u De Heusu? I ne samo oni, već i ostali proizvođači stočne hrane koji, po svemu sudeći, svoju proizvodnju kriju pod velom tajne. Logično, nameće se pitanje zašto?


Šta kažu u Upravi za veterinu?

Za razliku od proizvođača koji se prave nevešti, u Upravi za veterinu su bili više nego raspoloženi da odgovore na sva naša pitanja.
- U skladu sa odredbama Zakona o veterinarstvu i Zakona o bezbednosti hrane, nadležni organ za kontrolu sprovođenja pomenutih Zakona je Uprava za veterinu, veterinarska inspekcija.
Nadzor nad proizvođačima hrane za životinje se obavlja u skladu sa analizom rizika i godišnjim planom službenih kontrola, a u skladu sa utvrđenim prioritetima u postupanju. Ovaj nadzor se odvija putem nacionalnog programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje, kao i monitoringa štetnih supstanci u hrani za životinje – rečeno je Agrobiznis magazinu Upravi za veterinu.
Na pitanje da li je bilo konkretnih prijava nezadovoljnih stočara po pitanju kvaliteta stočne hrane, u Upravi za veterinu su rekli da su kvalitet i bezbednost hrane dve različite stvari i da je njihov prioritet kontrola bezbednosti hrane za životinje.
Međutim, bilo smo uporni pa smo iz drugog puta dobili i odgovore na decidirano pitanje da li je i ko zadužen za kvalitet stočne hrane.
- Kontrola kvaliteta, baš kao i kontrola bezbednosti hrane za životinje vrši se u skladu sa Pravilnikom. U zavisnosti o kakvoj hrani za životinje se radi kontrolu sprovode veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija, dok pogranična veterinarska i fitosanirana inspekcija kontroliše uvoz hrane za životinje, kao i sirove koje se koriste u proizvodnji stočne hrane. Poljoprivredna inspekcija kontroliše hranu za životinje biljnog porekla, odnosno hraniva iz skladišta zrnastih proizvoda, a fitosanitarna inspekcija vrši kontrolu hrane za životinje biljnog porekla, i to: u fazi primarne proizvodnje, skladištenja zrnastih proizvoda, dok granična fitosanitarna inspekcija vrši kontrolu uvoza i prevoza – pojašnjeno je u Upravi za Veterinu.
Na naše pitanje koliko često i na koji način inspekcija kontroliše proizvođače stočne hrane, objasnili su nam da ne postoji redovna kontrola, već se ona sprovodi u okviru planiranih službenih kontrola, a shodno procenjenom riziku.
- Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da u okviru obaveznih sistema samokontrole uspostave, kako sisteme bezbednosti hrane za životinje, tako i sisteme nadzora nad kvalitetom hrane za životinje. Veterinarska inspekcija u toku službenih kontrola proverava funkcionisanje sistema samokontrole, i po potrebi u slučaju sumnje naređuje dodatne provere i vrši uzorkovanje. U skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, subjekt u poslovanju hranom za životinje je odgovoran za hranu za životinje koju stavlja u promet – pojasnili su u Upravi za veterinu.

Kome da se obrate nezadovoljni stočari?

Pojednostavljeno rečeno proizvođači hrane sami vrše kontrolu kvaliteta, a inspekcija proverava u slučaju da im se nešto učini sumnjivo, ili po prijavi seljaka. Upravo to je bilo i naše sledeće pitanje, odnosno koliko prijava nezadovoljnih stočara su dobili prethodne 2020. godine.
- Tokom prošle godine izvršeno je 45 službenih kontrola objekata u kojima se posluje hranom za životinje, i tom prilikom su u 7 slučajeva utvrđene neusaglašenosti koje su u kratkom roku otklonjene, pa nije bilo razloga da se izriče zaštitna mera zabrane upotrebe objekta ili prostorija i opreme – bio je odgovor iz Uprave za veterinu u prvom setu pitanja, da bi potom svoj odgovor promenili.
- U toku 2020. veterinarska inspekcija je utvrdila 1 neusaglašenost sa parametrima kvaliteta, i u tom slučaju se radilo o premiksima, a ne o kompletnim smešama za ishranu životinja.
Iz ove ustanove ističu da na osnovu izveštaja šefova Odseka veterinarske inspekcije u upravnim okruzima nije primljena nijedna prijava farmera na kvalitet i bezbednost hrane za životinje koja potiče iz odobrenih objekata (mešaona / fabrika stočne hrane).
Na pitanje kome stočari mogu da se požale ukoliko nisu zadovoljni hranom za svoje životinje, i kako izgleda ta procedura, dobili smo sledeći odgovor:
- Farmeri mogu da se, ukoliko imaju sumnje ili drugih problema, obrate nadležnoj inspekciji u skladu sa stvarnom i mesnom, odnosno teritorijalnom nadležnosti. Sve prijave razmatraju se u skladu sa zakonom o inspekcijskom nadzoru. Ukoliko je ocenjeno da su prijave osnovane – pokreće se postupak inspekcijskog nadzora. U toku nadzora, naređuju se korektivne mere koje je subjekt dužan da izvrši, a ukoliko to ne urade – preduzimaju se represivne radnje – rekli su u Upravi za veterinu i naglasili da ne vode zasebnu evidenciju o podnetim prijavama protiv proizvođača hrane za životinje.
- Na osnovu rezultata službenih kontrola i rezultata sprovedenih programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje, možemo poručiti poljoprivrednicima da je hrana za životinje, koja potiče iz odobrenih i registrovanih objekata u RS, bezbedna za ishranu životinja. Skrećemo pažnju da su i farmeri dužni da uspostave sisteme samokontrole, odnosno nadzor nad hranom kojom hrane svoje životinje, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, jer nije redak slučaj da problemi u zdravstvenom stanju životinja nastanu upravo korišćenjem sopstvenih hraniva ili pravljenjem smeša za ishranu životinja na gazdinstvu – zaključili su u Upravi za vetrinu.
Pitanja o kvalitetu stočne hrane poslali smo i Institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu, preciznije Odeljenju za ishranu i ispitivanje hrane za životinje. Naime, kako piše na njihovom sajtu ovo odeljenje vrši kontrolu zdravstveno higijenske ispravnosti uvozne hrane i komponenata za hranu za životinje i redovan monitoring unutrašnje proizvodnje. Međutim, odgovore nismo dobili do zaključenja ovog broja.

 

A, šta kaže Pravilnik?

Kao što mu samo ime kaže Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje ( Službeni glasnik RS, 4/2010 i 113/2012, 27/2014, 25/2015 i 39/2016) u svom 1. članu kaže da se ovim Pravilnikom bliže propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane za životinje, i to za: kategorizaciju, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva sirovina, kao i vrstu i količinu sirovina; elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi.
Dalje član 5. ovog Pravilnika jasno kaže da hrana za životinje gde spadaju hraniva, premiksi i smeše, MORAJU da ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta, i to za kategorizaciju, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva. Ovo se odnosi i na sve dodatke ishrani za životinje, tačno su definisane dozvoljene granice štetnih materija, kao i dozvoljena odstupanja.

 

Последњи пут измењено ponedeljak, 15 februar 2021 09:05

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31