Ilustracija: Farma goveda Ilustracija: Farma goveda Goran Đaković

Da li ste pratili Zakonske propise u vezi dobrobiti životinja? Истакнут

Аутор  dec 24, 2018

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca. Svi ovi činioci mogu se svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci. U drugoj grupi su smeštajni i ambijentalni činioci. U trećoj grupi su činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, negovatelja, staralaca, veterinara, naučnika i svih drugih koji iskorišćavaju životinje. Ovi činioci su međusobno povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njihovi korisnici i odgajivači ili vlasnici. Verovatnoća da se ugrozi dobrobit životinja je veća ako se o životinji razmišlja kao o upotrebnom predmetu.

Jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja je i taj što se u poslednjih tridesetak, a posebno poslednjih 10 godina naglo porasla količina informacija, proisteklih iz naučno dokazanih činjenica o funkcionisanju organizma životinja, o njihovoj fiziologiji i ponašanju, uključujući i osećanja. Za ovakve naučne činjenice bili su zainteresovani mediji, koji su ih lako predstavili javnosti.

Prema navodima Brooma (2006) Evropski parlament je saopštio da je primio najviše pisama koji se odnose na dobrobit životinja nego na bilo koju drugu temu. Na pisma koja su se odnosila na dobrobit životinja političari su morali da reaguju traženjem naučnih činjenica, odnosno naučnih opravdanja, a ako su nedostajala, onda i podsticanjem istraživanja koja su se odnosila na dobrobit životinja i implementacijom naučnih saznanja i zahteva javnosti u zakonsku regulativu. Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njihove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, načina razmišljanja, ali i od stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Odnos javnosti prema dobrobiti životinja uglavnom zavisi od priliva informacija preko svih sredstava informisanja. Prema van Puttenu, dobrobit životinja podrazumeva život u razumno prihvatljivoj harmoniji sa životnim okruženjem, fizičkoj kao i psihološkoj, što podrazumeva takav kvalitet životnog okruženja, koji odgovara adaptacionim sposobnostima životinje. Životno okruženje je kvalitetno ako omogućava životinji da zadovolji svoje prirodne potrebe.

Malo prostora se pridaje stručnim edukacijama iz oblasti dobrobiti, naročito iz oblasti kozarstva, grane stočarstva koja je u našoj državi manje rangirana sa aspekta poznavanja tehnologije uzgoja. Edukacija je u savremenom stočarstvu, naročito u farmskim uslovima držanja životinja više nego neophodna. Cilj edukacije sastojao bi se u tome da stočari prošire znanja u oblasti dobrobiti životinja, da se osposobe za detekciju kritičnih tačaka, propusta i problema sa aspekta dobrobiti u konkretnim, proizvodnim uslovima, kako bi saznanja o aspektima značaja, zaštite i obezbeđenja dobrobiti mogli primeniti u praksi ili preneti drugim odgajivačima. Odgajivači bi se kroz edukaciju upoznali sa ključnim pretpostavkama realizacije dobrobiti u praksi, uključujući prirodu ponašanja, a u cilju pravovremenog prepoznavanja promena i poremećaja u kozarstvu. Svi odgajivači bi morali biti upoznati sa svim metodama za procenu dobrobiti koza, koje su zasnovane na naučno utvrđenim kriterijumima. Praktična primena dobrobiti je značajan preduslov održivosti proizvodnje, posebno iz perspektive  kvaliteta i bezbednosti hrane.

U mnogim zemljama Evrope pa i sveta postoji ozbiljan problem sa starosnom strukturom populacije pastira, naročito u brdsko planinskim regionima. Veoma mali broj mladih pastira je na raspolaganju da zameni starije zbog naporne prirode posla. U mnogim razvijenim zemljama organizuje se obuka pastira i odgajivača. Treba imati u vidu da se naročito posle 1980odine naglo smanjuje interesovanje mladih za ovu vrstu obuke, iako se najčešće kao instruktori pojavljuju veoma iskusni farmeri, inženjeri zootehnike i veterinari. 

Vešt i iskusan čuvar stada je osoba koja se u stvari najviše brine o dobrobiti koza i stoga je jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na dobrobit.

Zakonski propisi

Svoj prvi Zakon o dobrobiti (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009) Republika Srbija je usvojila 2009. godine. Ovaj zakon je još uvek na snazi. Zakonom o dobrobiti životinja su regulisana neka pitanja od značaja za zaštitu i dobrobit životinja u našoj zemlji i propisane su prekršajne sankcije u vidu novčanih kazni za one koji ne postupaju u skladu sa principima dobrobiti životinja. Zakon o dobrobiti životinja se primenjuje u odnosu na sve životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres.

Zakon o dobrobiti se naročito primenjuje na sledeće životinje:

  • životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;
  • životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe;
  • životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;
  • životinje za rad i službene životinje;
  • kućne ljubimce;
  • napuštene i izgubljene životinje;
  • divlje životinje u zatočeništvu.

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

  1. Načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke;
  2. Načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
  3. Načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa; 4. Načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja;
  4. Načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
  5. Načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30