Ilustracija: Manastir Drenča nedaleko od Aleksandrovca Ilustracija: Manastir Drenča nedaleko od Aleksandrovca

Dušmanica se uzdigla iz ruševina Истакнут

Аутор  dec 07, 2020

U srcu župskih vinograda gde rađa najslađe grožđe i gde se od vajkada pravi najbolje vino, pet kilometara od Aleksandrovca nalazi se manastir Drenča u blizini istoimenog potoka. Dugo je čuvao ruševine stare crkve „Dušmanice“ kako su je zvali meštani, ali i brojne tajne koje su svetlost dana ugledale posle 600 godina tokom rekonstrukcije ove svetinje. U ovu crkvu, kaže legenda, često i rado je dolazio knez Lazar Hrebeljanović, a kako i ne bi kad je manastir podigao njegov vitez. Danas, manastir Drenča se nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.

 Zadužbina Doroteja Hilandarca

Manastir je izrađen u periodu između 1350. do 1355. Drenču je kao svoju zadužbinu podigao nekadašnji velmoža kneza Lazara, treći hilandarski iguman Dorotej sa sinom i Danilom III koji je kasnije postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Ovaj manastir pominje se i u Žičkoj povelji iz 1382. koja je rađena  na zelenoj svili i sa voštanim pečatom čuva se u manastiru Sveti Pantelejmon, na Svetoj Gori.

 Nažalost, posle turskih osvajanja 1454. godine Drenču su gotovo do temelja srušili Turci. Zarastao u korov i zaboravljen manastirski kompleks je vekovima propadao. Kako spada u izuzetno retke građevine srpske srednjovekovne sakralne arhitekture 1952. donosi se odluka da se obnovi manastirska crkva posvećena Vavedenju presvete Bogorodice. Međutim, bilo je potrebno da prođe još 60 godina da crkva i bude rekonstruisana i zasija punim sjajem, a raskošnom lepotom opčini sve koji u nju dolaze. Prilikom obnavljanja ove svetinje u jugozapadnom uglu naosa u crkvi otkrivena netaknuta zidana grobnica ktitora Doroteja, koja je bila zatvorena kamenim pločama. Oko crkve pronađen je srednjovekovni nekropol, a zapadno od hrama otkriveni su temeljni ostaci manastirskog konaka s kraja 14. i početka 15. veka. Pronađeni su i vredni fragmenti moravske keramike, verovatno kuhinjske i za to doba vrlo luksuzne, kao i fragment zoomorfnog izlivnika koji je pravi raritet. Pretpostavlja se da je mogao pripadati izuzetno skupoj kultnoj posudi akvamanila koja se koristila u ritualnom obredu pranja ruku.

 Veza Drenče i Hilandara

Po stilu, Drenča pripada ranoj Moravskoj školi. Manastirska crkva posvećena Vavedenju presvete Bogorodice je trikonhalne osnove, dekorativno zidana sigom i opekom, sa trodelnim oltarskim prostorom i slobodnim stupcima koji nose kupolu. U arhitektonskom smislu specifična je jer se osnova širi sa zapada ka istoku, ima krstaste svodove nad prostorima protezisa i đakonikona. U pitanju su prostorije iz ranohrišćanskih crkvi koje su se nalazile kod južne strane ulaza u hram u koju su vernici ostavljali namirnice kao priloge za manastirsko bratstvo. Služile su i kao jedna vrsta ostave u kojoj su čuvani razni osveštani predmeti potrebni za bogosluženje. Prostor nad pevnicama je polukružni, oltarski deo petostran a aspide četvorostrane. Klesani ukrasi sa neobično komponovanim ljudskim figurama, životinjskim i cvetnim motivima bio je nekada obojen. Hram je sa spoljne  strane ukrašen neobičnom kamenom dekoracijom. Već na prvi pogled vidi se veliki uticaj Hilandara koji je bio uzor graditeljima  Moravske škole, tačnije spomenika nastalih u vreme kneza Lazara i despota Stefana Lazarevića. Na žalost zub vremena i turski osvajači uništili su originalne freske u ovom hramu.

Prilikom restauracije hrama uređena je porta, napravljen konak a manastir je ponovo zaživeo 2005. Drenča je u početku bila muški manastir, a prvi iguman bio Danilom III. Međutim, nakon obnove SPC je odlučila da ovaj manastir bude dom za monahinje. Prva se u njega uselila monahinja Fotina koja je postavljena za igumaniju manastira. Kako kažu oni koji su imali čast da je upoznaju, mati Fotina je nežna prema ljudima koji dolaze u manastir, ali i prema biljkama koje brižno suši kako bi ostala zelena ili boja cveta. Od lekovitih trava prave se melemi za razne boljke od bolova u sinusima i kostima do kreme protiv uboda insekata i komaraca.

Ipak, Drenča je od pamtiveka poznata po vinu i rakiji, pa od te tradicije ne odustaje ni sestrinstvo. Vino je prvoklasno, ali i rakija od grožđa, kajsije, dunje i kruške, kao i cipuru piće slično mastiki.  Rakije manastira Drenča su više lek nego piće. Prave se u malim količinama i služe za po jednu ujutru. Lek su i likeri od aronije, drenjina, kupina, maline koji služe za spuštanje temperature, jačanje organizma,  unošenja velikih količina vitamina C.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31