Ilustracija: Razvoj seoskog turizma Ilustracija: Razvoj seoskog turizma

Održivi razvoj turizma - povratak u prirodu Истакнут

Аутор  feb 03, 2020

Savremenom društvu preti opasnost od velikog zagađenja životne sredine: uticaja industrije, supstituta globalnog zagrevanja, otpadnih voda, izduvnih gasova, i itd. Proporcionalno sa rastom zagađenosti, raste i potreba za turističkim kretanjem tj. zdravom prirodnom sredinom. Poznata je i izjava švajcarskog pisca Ž.Žak Rusoa koja glasi „ Natrag u prirodu.“ Velika ljubav Rusoa prema prirodi proizilazi iz njegove filozofije da se čovek rađa dobar i da ga društvo iskvari. Jedan od bitnih ciljeva za zaštitu životne sredine je i pribavljanje finansijskih sredstava tj. kapitala koji će se usmeriti u pravcu ekonomske zaštite
i uspešne primene kapaciteta održivog razvoja. Turizam je pouzdana baza da se zaštićeni oblici prirode na ekonomski način valorizuju.
Održivi razvoj turizma je model razvoja koji podrazumeva odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, i korišćenju prirodnih resursa, očuvanju ekonomskih,
ekoloških i kulturnih vrednosti, kao i stabilizaciji privrednog razvoja. Turizam ima kako pozitivan, tako i negatican uticaj na životnu sredinu. Pozitivni efekti turizma: odnose se na restauraciju zgrada, spomenika, istorijskih mesta. Negativni efekti turizma utiču na: zagađenje vazduha, zemljišta, flore i faune, smanjenje poljoprivrednih površina, i itd. Rast tražnje turista za zdravom i očuvanom životnom sredinom, i saradnja sa lokalnom zajednicom glavni su faktori razvoja održivog turizma.
Održivi razvoj turizma trebalo bi da se bazira na uravnoteženom korišćenju prirodnih resursa. Imajući u vidu razvoj tehnologije, i tehnoloških trendova, može
se reći da sve ove tehnološke inovacije, doprinose boljem standardu života, boljem zadovoljenju ljudskih potreba, samo pod uslovom da nemaju negativan uticaj na životnu sredinu. Održivi razvoj je dominantna filozofija koju mora poznavati svaki pojedinac u globalnoj ekonomiji ako želimo da zadovoljimo sadašnje potrebe a da ne kompromitujemo mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.
Međunarodni biznis, i turizam na osnovu podataka Svetske trgovinske organizacije ( VTO 2006 ) je porastao po stopi 5,4 %, tj. 826 miliona dolazaka. Domaći turizam se procenjuje da je deset puta veći. Jedan od glavnih problema u turizmu je i uticaj životne sredine. Neminovan je i priliv turista sa različitim životnim navikama i aktivnostima koje remete ekonomski život. Glavni pristup u ekonomskoj analizi je odnos troškovi-dobit. Ekonomski su koristili analizu troškova i dobiti, kao i adekvatnu formulu za procenu monetarnih i nenovčanih troškova i koristi.
Jedan od metoda je i analiza planiranog bilansa stanja sve u cilju da se česti uticaji ne mogu izmeriti u novčanom smislu. Pravilno upravljanje resursima u turizmu je fokus uspeha.Težnja za konceptom održivog razvoja proizilazi upravo iz degradacije životne sredine. Prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, negativan uticaj čoveka, elementarne nepogode, kisele kiše, erozije, pretvaranja plodnog zemljišta u pustinje, izumiranje flore i faune, samo su neki od
brojnih razloga ugrožavanja životne sredine. Kisele kiše predstavljaju glavni ekološki problem današnjice. One donose velike štete šumama, vodama, smanjujući prinose u poljoprivredi. Najveći zagađivači vazduha su: sumpordioksid, prašina, oksid ugljenika, azota, olovo. U atmosferi ima i teških metala iz prirodnih izvora šumski požari i prašina nanesena vetrom, živa, olovo, bakar, nikl. Izgradnjom šumskih kompleksa i travnih površina za odmor
i rekreaciju smanjuje se učešće teških metala u biosferi. Od kiselih kiša najviše stradaju travne formacije, kao i pogodna mesta za razvoj turizma, kampovanja i rekreaciju. Ekološka situacija je uslovila da su biljne i životinjske vrste izumrle. Životinjski svet je ugrožen neadekvatnim lovištima, staništima i rezervatima.
Zemljište je ugroženo komunalnim otpadnim vodama. Ekonomska zavisnost od potrošnje nafte i gasa, dovodi u pitanje i opstanak ekonomije i rast cena na
međunarodnom tržištu. Stoga se pokreće i pitanje snabdevanja energijom, koja se reflektuje u povišenoj ceni, koja najviše dotiče siromašnije slojeve stanovništva. Neizbežne su i klimatske promene. Neophodno je pronaći najbolje rešenje kako bi se zagađenost životne sredine svela na
minimum i ujedno zadovoljile potrebe za energijom. Potrebno je obezbediti adekvatna novačana sredstva i uskladiti saradnju između privatnog i javnog sektora.
Da bi se obezbedile investicije u životnoj sredini neophodno je usmeriti adekvatna finansijska sredstva koja u Srbiji nisu na zavidnom nivou. Prema programu zaštite životne sredine izvori finansiranja su: sredstva budžeta Republike Srbije, prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine. Naša zemlja dobija i razne vrste donacija iz inostranstva : Svetska banka, EU, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i td. Najveći potencijali Republike
Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije su: biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, iskorišćenje energije vetra i solarne energije. Energija sunčevog zračenja predstavlja takođe značajan izvor energije. Misija GGF`a je povećanje energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi. Fond direktno kreditira projekte obnovljivih izvora energije, ESCO kompanije, kao i kompanije koje pružaju
usluge ili su proizvođači EE. Sredstva su usmerena na projektno finansiranje obnovljivih izvora energije, i to: solarna energija, mini hidroelektrane, elektrane na biogas i biomasu, geotermalna energija i vetro-elektrane. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti životne sredine je pristupni proces Evropskoj Uniji, ali ne postoji precizna procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva. Nemačka je Srbiji odobrila kredit od 100 miliona evra
za projekte iz obnovljivih izvora energije.
Projekti su iz domena obnovljivih izvora energije, a dobijena je i bespovratna pomoć u iznosu od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova. Skupština Srbije usvojila je Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Pre ovog zakona, bio je donet Zakon o javnoj svojini kojim su definisani imovinsko-pravni preduslovi za javno-privatno partnerstvo. Uloga javno-privatnog partnerstva je da podstiče domaće i strane investitore i banke da učestvuju u finansiranju projekta. (Časpopis HIT Menadžment, str. 51. )
Ekonomska politika i štednja resursa Uticaj ekonomske politike u oblasti kontrole resursa predstavlja ubrzani ekonomski rast, koji podrazumeva veću potrošnju i tražnju prirodnih resursa, veliko iscrpljivanje, tehnološki progres, zatim dominantnost privrednih resursa u odnosu na prirodne, kvalitet finalnih proizvoda
koji je veći i stopu korisnosti troškova prerade koji su niži, i itd. Zadatak ekonomske politike se odnosi na ostvarivanje što boljeg životnog standarda ljudi. U oblasti prehrambene industrije, lake industrije, ostvaruju se najbolji rezultati u smanjenju obima utroška materijala. Faktori koji utiču na štednju resursa su:
1. povećanje naučno-tehničkog progresa,
2. usavršavanje tehničkih uslova funkcionisanja granskih kompleksa i
3. razvoj proizvoda infrastrukture.
Postoje shvatanja ekonomista o štednji resursa:
1. Optimisti – veruju u razvoj nauke, tehnike, tehnologije, nove resurse, koji doprinose boljem regulisanju tržišta sa adekvatnim mehanizmom cena.
2. Pesimisti – po njima treba štedeti obnovljive i neobnovljive resurse za budući razvoj
3. Konzervarivci – koji smatraju da se konzervacijom datih resursa može ostvariti budući razvoj.
Sa razvojem ljudske civilizacije neracionalno korišćenje prirodnih resursa predstavlja ključan problem. Ono narušava ravnotežu između životne sredine, prirode
i društva. Iz tih razloga, neophodno je podići nivo svesti kod ljudi na viši nivo sve u cilju donošenja „zelenih“ zakona koji će biti usmereni na minimiziranje zagađenosti životne sredine. Precizno definisanje strategije, podizanje nivoa informisanosti i edukacije predstavlja pouzdanu bazu za očuvanje biosfere i bazu za opstanak za život ljudi, flore i faune.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29