Ilustracija: Uzgajano bez hemije i pesticida Ilustracija: Uzgajano bez hemije i pesticida

Sve prirodno od semena do ploda Истакнут

Аутор  nov 10, 2020

Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. U Srbiji je svega nekoliko hiljada hektara pod sertifikovanom proizvodnjom. Kako je ova hrana sve trazenija na svetskoj pijaci, valja razmisljati o podsticaju malih gazdinstava na ovu priču. Jedini registrovani proizvođač organske hrane na teritoriji Kraljeva, nalazi se u Bapskom polju i sasvim slučajno je zakoračio u svet poljoprivrede.
Potencijal organske proizvodnje u Srbiji je priličan, ali smo mi po svoj prilici i u svakom pogledu kada je organika u pitanju, statisticka greška. Ništa nam nije potaman. Imamo želju da se hranimo zdravo, ali za to zdravlje ne možemo da platimo. Jer prosečan građanin u državi teško da može da kupi kilogram voća, ili povrća iz organske baste. Jedino dobro je što svaki domaći proizvođač, može ipak da nađe tržište za sebe, te da raste broj onih koji se bave organskom proizvodnjom. Marko Orlović, jedan od njih i jedini na najvećoj gradskoj teritoriji u Srbiji, jedini u Raškom okrugu. Već 7 godina pionir. U potrazi za novim poslom, bez iskustva u poljoprivredi, bez zemlje sa suprugom odlučuje da radi organsku proizvodnju.
,,Bio sam u potrazi za novim poslom. Nisam bio srećan u tome čime sam se bavio. Nikakve veze sa poljoprivredom nismo imali, ni supruga ni ja, pa čak ni naši
roditelji. Tako da kada je izbor pao na poljoprivredu, nismo imali ni parče obradive zemlje, ni u nasledstvu. Od početka sam želeo da proizvodim zdravu hranu, tako da smo dugo birali i parcelu koja će odgovarati našim finansijama, ali i da nije mnogo zatrovana hemijom. Tako smo stigli do imanja od oko dva hektara u Bapskom Polju. Jeste teško fizički, ali ne i psihički. Čovek lakše oporavi telo nego dušu. Radiš ceo dan na polju, uveče legneš, zdravo odspavaš i ujutro si kao nov. A kad je posao psihički iscrpljujući, za resetovanje je potrebno mnogo više vremena. Žao mi je što sam i dalje jedini sertifikovani proizvođač organske hrane u Raškom okrugu, nemam sa kim da podelim iskustvo! – započinje priču Marko Orlović ,,Gazdinstvo Agrikultura Orlović”.
Kaže i da se nakon sedam godina oseća kao Don Kihot, pokušava da ubedi svoje kolege, koje poseduju grupni sertifikat organske proizvodnje da se ohrabre i krenu put odvažnije priče. Njegovo iskustvo bi moglo biti odličan putokaz početnicima. I pored toga što je slučajno uplivao u svet poljoprivrede, ali se nije hvatao kao davljenik za slamku. Vrlo dobro je znao rizike ovog posla, ali je osnovni njegov cilj bio da se njegova porodica, deca i supruga zdravo hrane. Međutim, nije bilo ni malo lako, motika je uglavnom glavno oruđe za rad, a svaka greška može odneti kopletnu letinu.
“Organski proizvod" je proizveden bez primene sintetičkih sredstava u zaštiti, ili prihrani, što znači: nema veštačkog đubriva, nema pesticida, insekticida, fungicida. Od semena do ploda samo prirodna.

,,Nije bilo, ni tada ni sada. Ovde je mahom prisutan manuelni rad. Ne voli narod motiku. Njome kopamo, sadimo, plevimo. Za 21 vek možda poražavajuće ali
ZDRAVO! Imali smo sreću što je imanje bilo malo da kažem ušuškano, zapušteno, nema u okruženju profesionalnih proizvođača, nema zagađenja koja bi meni škodila. Mnogo smo učili. Danas znam koje biljke mogu da pomognu u rastu, koje kod štetočina, koje kod bolesti. Priroda se potrudila da nam sve pruži, samo moramo da zainteresujemo čula čime da pomognemo na kraju i sebi. Druga srećna okolnost što koristim isključivo kokošije đubrivo za zemljište, jer imamo svoje gološijanke, dok je folijarna prihrana kopriva. Sav biljni otpad, kompostiramo i tako obnavljamo zemljište. Postoji vekovna narodna iskustvena mudrost, veštine i znanja. Najvažnija je prevencija, korov, ili bolest uzme maha, ili insekti, u organskoj proizvodnji nema lečenja. Biljke, na primer, štitimo posebnom 'čorbom' od koprive. Onda, poznato je da zasad raži uništava korov, pa jednu godinu žrtvujete, ali naredne imate mnogo čistiju parcelu. Bubamare su dobre, jer jedu vaši, ali morate oterati mrave, jer oni štite vaši, i još mnogo takvih znanja mora biti primenjeno. Za organsku proizvodnju pogodne stare sorte voća i povrća, dok hibridne mnogo teže preživljavaju čisto prirodne uslove” - pojašnjava Marko malim časom organske kulture.
Nas sagovornik je ovu oblast savladao i to cini se dobro, jer je u njegovom Bapskom polju upravo na ovom gazdistvu osnovan i Centar za ordagnsku proizvodnju. Ko zeli da sledi put ovog mladog coveka može mu se obratiti. Pomoć ima od supruge i njihovo dvoje mališana, ali rado konzumiraju sve što je sa ovih njiva. Od prošle godine su odškrinuli svoja vrata na kućnom pragu, no ove godine zbog korone prišli su bliže gradu. U Kraljevu na početku Cara
Lazara ulice u "Agrikultura Orlović, piljara i kuhinja. Sa 2 hektara svašta nešto pristiglo u svežem, ali i prerađenom obliku.
,,Mi smo od prošle godine na gazdinstvu, opremili prostorije, gde porodica može doći na dnevni, ili vikend odmor. To je skroman proctor, ali se ljudima dopadao. Tu smo počeli i da pripremamo razne varijacije hrane, od plodova sa našeg domaćinstva. Ove godine problem sa koronom je smanjio dolaske, ali su ljudi želeli da konzumiraju našu hranu. Tako smo došli u grad, bliže njima. Ja i dalje dobar deo provodim na imanju, ali se trudim da svakodnevno ovde pripremimo sve sveže i ukusno. Najviše i dalje kupuju naše plodove, ali se polako navikavaju na naše potaže, razne salate koje kombinujemo sa voćem
i povrćem. Oni koji prvi put probaju bude im neobično, međutim sada i sami naruče danas za sutra šta bi da vide u svom tanjiru.- samouvereno nam govori Orlović.
Iz priloženog se vidi da ovi plodovi nisu ni sjajni, ni veliki, čak po neki pegavi, kvrgavi ali zato mirišu i imaju nesvakidašanj ukus, onaj koji pamte samo starije generacije. Nažalost mlađe generacije žive život burgera, pica i brze hrane. Ovde možete čak i grickalice zameniti jednim kolačićem bez šećera, ali vrlo slatki. Voćne salate sa sirom, potaž od više crsta povrća…
,,Lepo je što polako usađujemo navike i poštovanje prema hrani. Hrana može biti lek, ali i ubica. Brzi tempo života, brza hrana, brzi obrok, sve se nekako pretvorilo u serijski broj. Meni je u startu, kada smo počinjali ovu priču pre sedam-osam godina bio cilj da se moja porodica hrani zdravo i kvalitetno, prvenstveno iz zdravstvenih razloga. Ja sam postao primer, sam sebi jer sam na kraju morao. Naši slatkiši u radnji su sa vrlo malo, ili bez šećera. Voće u sebi samo po sebi sadrži dovoljno šećera, koliko je potrebno organizmu. Zadovoljimo potrebe i svoju zavisnost od slatkiša. Voćni namazi su pasterizovani, kao i sokovi. Dodato je minimalno šećera, a postoje i namazi potpuno bez šećera, što je važno za ijabetičare i sve ostale koji su na posebnom režimu ishrane. Konzervansa nema ni u čemu,,

Da ne bude zabune peciva za doručak, ima i kod Marka. Ali su to projarice sa sirom i spanaćem, ili slatki mafini od kukuruznog brašna sa medom. Ali i ona bakina debela, sočna lenja pita sa šljivama ili kupinom. Marko je u meni uključio i sendviče koji sadrži tanka lepinjica sa sirevima, pršutom, salatom. Sva testa prave isključivo sa maslacem, a ne margarinom. Kad se koristi ulje, onda je maslinovo. Elem, ovo je odlična priča za one koji zaista žele da se hrane zdravo. Kako u Srbiji uvek postoji ono ali, Orlovićima će budućnost biti otežana jer kada utroše svoje reserve sa plantaže, sirovina će biti problem.
- ,,Bojim se da već ulazimo u taj problem, jer je interesovanje prilično veliko za ovom hranom. Dok smo imali samo plodove, ljudi su kupovali samo njih,
međutim sada im se dopala i pripremljena hrana, zalihe se polako tope. Na njivama ponestaju plodovi takođe jer smo zagazili u jesen tako da… da problem je…. Pitao sam svoje kolege koji imaju sertifikat organske proizvodnje, no ni oni nemaju količine koje su dostupne prodaji,,- zaključuje Marko
Drago nam je da su Orlovići ispunili svoja, ali i vaša očekivanja. Oni su dopustili da upoznate svog farmera. Žao nam je što su i dalje jedini u ovom delu Srbije. Ako su nekome bili inspiracija u bilo kom smislu, i mi smo dobro uradili svoj domaći.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30