Одштампајте ову страницу
Ilustracija: cvekla Ilustracija: cvekla Milica Lukić

Praktični saveti za suzbijanje bolesti cvekle i blitve Истакнут

Аутор  avg 25, 2017

ŠTETOČINE

Lisne vaši (Aphididae)

Cveklu i blitvu, u toku razvoja, mogu napasti crna repina vaš i zelena lisna vaš. Kolonije ovih vaši, nalaze se uglavnom na naličju lišća. Napadnute biljke zaostaju u porastu, kržljave i, u većini slučajeva, sasušuju se. Vaši su nežne, sitne, živih boja, krilatih i beskrilnih formi, mnoge vrste na kraju trbuha s leđne strane, imaju dve cevčice za lučenje voštanih materija, radi odbrane od neprijatelja. Luče mednu rosu, dok im je usni aparat u vidu rilice, kojom isisavaju sokove iz raznih biljnih delova. Mnoge lisne vaši, razvijaju se na kulturnim biljkama, i nanose veliku štetu u poljoprivredi i voćarstvu. Pošto ima više generacija, isisavanjem isrpljuju biljke koje podbacuju u prinosu i propadaju.

Buvači (Phyllotreta spp)

Mlade tek iznikle biljčice, posebno cvekle, buvači mogu znatno da unište i prorede usev. Na jednoj biljci, može da se pojavi više odraslih sitnih crnih insekata. Kod malo razvijenijih biljaka, lišće može biti znatno oštećeno. Štete prave odrasli insekti, koji izgrizaju brojne rupe na lišću, a za vreme jačeg napada, mogu biti izgriženi svi listovi, što dovodi do potpunog propadanja biljke.

Lisne sovice (Mamestra brassicae)

Lisna sovica je vrsta noćnog leptira, i veoma je opasna štetočina kupusa, ali se redovno javlja na šećernoj i stočnoj repi i cvekli. Veoma je proždrljiva, i u jačem napadu izaziva pravi golobrst. Aktivna je samo noću, dok se danju skriva u zemljištu, u neposrednoj  blizini korena cvekle. 

Korenove nematode (Heterodera rostochiensis)

Korenove nematode napadaju paradajz, krompir, šećernu i stočnu repu, blitvu i mnoge druge kulture, pa i korovske biljke. Napadnute biljke cvekle stagniraju u porastu, a kada se iščupaju koren, im je bradavičast, a lišće hlorotično. Prinos useva koji je napadnut drastično je smanjen.

 

BOLESTI

Pegavost lišća (Cercospora beticola)

Simptomi: Na starijem, prizemnom, lišću pojavljuju se sitne okruglaste pege sivkaste boje oivičene mrkocrvenom bojom. Pege se postepeno šire, međusobno spajaju i zahvataju skoro celu lisnu površinu, zbog čega se lišće sasušuje. Pege se s donjeg lišća, šire na mlađe listove, dok ne zahvate čitavu lisnu masu. Prve pege se pojavljuju krajem juna, a masovno tek u avgustu.

Razvoj bolesti: Gljivica Cercospora beticola na zaraženom lišću, u okviru pega, formira rasplodne organe (konidiofore sa konidijama) pomoću kojih se bolest širi u toku vegetacije. Gljiva takođe formira i organe za prizemljivanje (stromatična telašca), koji predstavljaju osnovni izvor zaraze u narednoj godini. Sušni period u toku leta potpomaže širenju bolesti, a kišne kapi su najvažniji prenosilac infekcija tokom vegetacije. Bolest se, iz godine u godinu, pored toga što se zadržava u biljnim ostacima, širi i semenom.

Štetnost: Kada je lišće napadnuto, koren cvekle se slabo razvija, a usled sušenja lišće se obnavlja (retrovegetacija), što znatno utiče na kvalitet korena. Zato je pegavost lista najopasnija bolest cvekle i svih drugih useva koje ta vrsta napada.

Mere borbe: Kada se blagovremeno otkriju prve pege na lišću, njihovo širenje je lako sprečiti. To zahteva često obilaženje useva i upotrebu preparata za zaštitu lista. Kao veoma efikasni, preporučuju se Betafen-60, Brestanid, Benfungin, Baycor EC-300, Dakogal WP-50 i WP-75, Galofungin, Brestan-60, Mankogal-S, Punch 10 EC i 40 EC i Zarpak-125. Ukoliko se istovremeno pojave i lisne vaši, tada izabrane preparate treba pomešati kako bi se uštedela jedna radna operacija.

Na lišću cvekle i blitve, veoma retko, može se pojaviti i rđa lista koju izaziva gljivica Uromyces betae. Bolest se ispoljava rđastim pegama na naličju lišća. Javlja se znatno ranije od pegavosti, tako da udružene te dve bolesti predstavljaju veliku opasnost za proizvodnju cvekle. Ova bolest suzbija se istim preparatima koji su preporučeni za suzbijanje Cercospora beticola.

Pored ovih bolesti, na lišću cvekle i blitve, može se pojaviti i pepelnica, koju izaziva gljiva Erysiphe betae. Na lišću cvekle formira se bela skrama nalik brašnu. Obolelo lišće počinje da žuti, i da se sasušuje. U brašnastoj navlaci, formiraju se rasplodni organi, pomoću kojih se bolest održava i širi tokom vegetacije biljke. U slučaju pojave, za njeno suzbijanje treba koristiti jedan od preparata, kao što su Anvil, Systane 12E, Systhane MZ, Impact, Sumiosam WP-12,5, Punch 40EC, Topaz 100EC, Folicur BT, Bayleton EC-125 i Bayfidan EC-250. Za suzbijanje pepelnice može se koristiti i Kosan, kvašljivi sumpor i kolosul. Od pepelnice treba štititi samo semensku blitvu.

 

Последњи пут измењено petak, 25 avgust 2017 06:15