Da li ste znali da su kim pronašli u grobnicama faraona? Danijel

Da li ste znali da su kim pronašli u grobnicama faraona? Истакнут

Аутор  mar 21, 2016

Kim je začin koji se dodaje teškoj hrani - jelima od krompira, od mahunastog povrća i kupusa, a dodatak je i pecivima. Listovi kima imaju ukus peršuna i kopera, pa je izvrstan dodatak supama i salatama. Koren se može kuvati kao svako drugo povrće. U jevrejskoj, severnoj i istočnoj evropskoj kuhinji plodovi se koriste kao začin pecivima od raži, za pripremanje gulaša, sira, kolača, jabuka i rakije. Ni nakon dužeg vremena plodovi kima ne gube na kvalitetu i aromi. Od kima se prave likeri i rakije.

Kim je samonikla biljka, mada se u poslednje vreme sve više gaji u vrtovima i na njivama. Pre svega, spada u začinske biljke, ali ima i višestruka lekovita svojstva, pogotovo crni kim (Nigella sativa).

Crni kim prirodno raste u istočnim i toplim zemljama, naročito u Egiptu, Siriji i Indiji. Postoje zapisi u kojima se jasno može videti da je veoma često korišćen u staroj egipatskoj medicini. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije. Interesantan je podatak da je jedna boca ulja crnog kima pronađena u grobnici faraona Tutankamona. Istočni narodi su za crni kim govorili da leči sve bolesti, osim smrti! Čak i Biblija spominje crni kim kao sastavni deo hleba koji otklanja nadutost, leči bolesti pluća, stomaka i žuticu.

Ova biljka se gaji zbogi plodova i etarskog ulja. Sadržaj etarskog ulja u plodovima kreće se 4 - 6%. Plodovi, odnosno seme kima, upotrebljavaju se u pekarstvu i poslastičarstvu, a etarsko ulje u industriji likera, u parfimeriji i u medicini. Etarsko ulje kima je bezbojno ili bledožuto. Odlikuje se karakterističnim mirisom, a glavni mu je sastojak karvon. Sadržaj karvona u etarskom ulju kreće se do 53%.

Pored etarskog ulja, plodovi kima sadrže i masno ulje (10 - 16% ), koje se upotrebljava u industriji sapuna, i oko 18 - 20% belančevina. Kao divlja biljka, kim raste na planinskim livadama, ali se susreće i pored puteva.

Uspeva u vrlo različitim uslovima pa se gaji gotovo svuda, naročito u severnijim krajevima Evrope. Naročito mu godi veća vlažnost vazduha, dok mu suvi i hladni vetrovi nanose znatne štete. Može se gajiti na vrlo različitim zemljištima, ali mu najbolje odgovaraju rastresita, duboka, umereno vlažna i plodna zemljišta.

Kim ne treba gajiti uzastopno duže vreme na istom zemljištu. Najbolje je ako se ova biljka vraća na isto zemljište tek posle četiri do pet godina.

Obrađivanje zemljišta za kim vrši se obavezno u jesen što ranije i što dublje (25 - 30 cm), uz đubrenje mineralnim đubrivima. Pri gajenju kima veoma je značajno đubrenje fosfornim đubrivima, jer ona utiču na povećanje količine etarskog ulja u plodovima i na njegov kvalitet. Od mineralnih đubriva, za kim treba upotrebljavati kompleksno đubrivo, u kojem je odnos između NPK kao 7:22:14, u količini 250 - 300 kg/ha. Jednu polovinu ovog đubriva treba uneti u zemljište pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju zemljišta za setvu. Pored osnovnog đubrenja, pri gajenju kima vrši se i đubrenje u obliku prihranjivanja. Obavlja se pri izvođenju drugog kultiviranja, i to sa oko 100 - 120 kg/ha. Đubrivo najpre treba rasturiti između redova, a zatim prašačima izmešati sa zemljom. Kim se može sejati direktno na stalno mesto ili razmnožavati rasadom. Bolje je da se razmnožava direktnim sejanjem semena. Setvu treba izvršiti rano u proleće - još u martu. Setva se vrši u redovima na rastojanju 30 - 40 cm između redova. Za setvu jednog hektara potrebno je 7 - 8 kg semena. Seme se seje plitko - gotovo na samoj površini, pa da bi se ubrzalo klijanje semena i nicanje biljaka, posle setve površinu njive treba povaljati. Takođe, kim se može gajiti tako što se usejava u neki zaštitni usev, najčešće u pivski ječam. Gajenjem na ovaj način postiže se to da se u prvoj godini sa zasejane površine dobije prinos ječma, jer kim, kao dvogodišnja biljka, plodove donosi tek u drugoj godini.

Nega useva sastoji se u prskanju, plevljenju i prihranjivanju. Prskanje i plevljenje se obavlja na isti način kao i kod drugih useva. Ako se kim gaji kao čist usev, onda pomenute mere nege treba izvesti i u prvoj i u drugoj godini života biljke.

Od bolesti, kim napada plamenjača, a od štetočina - kimov moljac. Pomenuta bolest ne nanosi velike štete kimu. Međutim, larve kimovog moljca mogu u velikoj meri da oštete usev. Stoga ga treba obavezno uništavati, što se postiže zaprašivanjem useva hemijskim preparatima. Prvo zaprašivanje useva treba izvršiti čim se primete gusenice ove štetočine u cvastima kima, a drugo za 8 - 10 dana posle prvog.

Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluća, kožna oboljenja, teškoće izazvane astmom. Najznačajniji proizvod crnog kima je ulje koje sadrži stotinak aktivnih supstanci. Dobija se od zrelih semenki, hladnim ceđenjem. Ovo ulje sadrži nigellon koji širi bronhije i opušta mišiće, i thymochinon koji snižava holesterol, podstiče lučenje žuči i olakšava varenje hrane. Pored toga ulje crnog kima leči bolesti pluća, bronhijalnu astmu, migrenu, sprečava opadanje kose i gojaznost. Takođe, ima i antibakterijsko dejstvo. Kada se duže vreme koristi otklanja simptome reumatizma, dijabetesa, težih upala i povišenog pritiska. Zato oboleli od ovih bolesti treba da konzumiraju hranu oplemenjenu uljem ove biljke, u periodu od pola godine. Ukoliko se u tom periodu vodi i zdrav način života, moguće je osloboditi se simptoma bolesti, a nekada i bolesti u celini. Ulje crnog kima preporučuje se kao dodatak salatama i za prelivanje već gotove hrane. Može se dodavati i pred kraj kuvanja, ali ne treba ga koristiti za duga prženja da se ne bi uništile lekovite materije. Za lečenje bolesti treba uzimati po 25 kapi ulja tri puta na dan, a zdrave osobe 25 kapi dnevno.

Čaj od crnog kima protiv bronhitisa i kašlja

Jednu veliku kašiku crnog kima, jednu kašičicu kamilice i pola kašičice anisa umešati u jednu šolju tople vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti, zasladiti medom i piti nekoliko puta dnevno.

Sirup protiv astme

Pomešati jednu kašičicu usitnjenog crnog kima, dva izdrobljena čena belog luka i dve kašike meda. Svakoga jutra na prazan stomak uzeti po jednu kašičicu sirupa u periodu od tri nedelje.

Kim sadrži eterična ulja, višemasne kiseline i vitamin C. Pospešuje apetit, olakšava varenje, nadutost i pomaže kod grčeva u stomaku. Ulje kima koristi se za ublažavanje glavobolje, kod migrena i loše probave.

 

 Sigurno ste čuli za preparate na bazi gaveza. O lekovitosti ove biljke kliknite na sledeći link:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/707-gavez-najdragocenija-biljka-koje-nam-priroda-nudi

 

 

Последњи пут измењено ponedeljak, 21 mart 2016 12:48

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31