Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina

Naučni projekat o čuvanju gena srpskog čokota Истакнут

Аутор  nov 15, 2020

U vinogradima širom Srbije postoje autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate javnosti, niti su komercijalno eksploatisane.
Kako bi sačuvali srpske čokote od kojih su neki stari i sto godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat "Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka", koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Cilj je da se najsavremenijim genomskim tehnologijama identifikuju, utvrdi poreklo i sačuvaju naše lokalne sorte.

Ovo, za "Novosti", otkriva prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je nosilac projekta. On ističe da će pod lupom biti stari vinogradi u Župi i Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju. Kako navodi, prvi rezultati su veoma ohrabrujući, odabrano je skoro 200 uzoraka za genomsku analizu, koja će se raditi u nastavku ovog projekta. Tomanović navodi da je ovo samo mali primer značaja molekularne biologije i genomskih istraživanja.- Očekujemo da kroz ovaj projekat detektujemo mnoge autohtone sorte vinove loze, koje bi kasnije trebalo sačuvati, tehnološki unaprediti i komercijalizovati - ističe prof. dr Miodrag Grbić, biolog-genomičar sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, gostujući profesor na Biološkom fakultetu.

- Optimizam zasnivam na projektu koji smo uradili u Crnoj Gori, gde smo detektovali više od 70 autohtonih sorti vinovih loza, a poznato je da su naši prostori na različite načine povezani.Profesor Grbić ističe i da je otkrivanje genetskog diverziteta vinove loze u Srbiji od važnosti i za ublažavanje posledica klimatskih promena. Kao primer navodi pronalaženje sorti otpornih na sušu i visoke temperature, na bolesti i štetočine, koje mogu predstavljati i materijal za dalju selekciju i oplemenjivanje vinskih i stonih sorti vinove loze.

- Prema popisu iz 1889. godine, neposredno pre pojave opasne bolesti filoksere u Srbiji, u vinogradarskom rejonu Negotinske krajine bilo je gotovo četiri hiljade hektara pod vinogradima - ističe Miroslav Nikolić, iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. - Isključivo su gajene stare lokalne i autohtone sorte, kao što su začinjak, prokupac, četereška, crna tamnjanika, bagrina, plovdina, smederevka. Koliko je to bila impresivna površina, govori podatak da su prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, površine pod vinovom lozom smanjene četiri puta, dok su neke stare vinske sorte, poput četereške iščezle, ili se nalaze sporadično mahom u napuštenim vinogradima.Profesor dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da se danas u Župi na malim parcelama nalaze pojedinačni i zapušteni, ali još uvek živi čokoti lokalnih sorti, stari više od 80 godina, posađeni pre Drugog svetskog rata. Nazivi za ove sorte su uglavnom potekli od lokalnog stanovništva na osnovu karakteristika grozda, boje bobice, vremena berbe...
- U Topličkom rejonu, u starim napuštenim vinogradima starosti od 70 do 80 godina, nalaze se uglavnom sorte prokupac i plovdina - navodi profesorka Todić. - Od izuzetne važnosti je da se genomskim analizama u ovom projektu ustanovi status varijacija. Ovi stari vinogradi predstavljaju neprocenjivo genetičko i nacionalno blago kada je vinova loza u pitanju, koje je neophodno sačuvati.

Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima se nalazi ampelografska kolekcija sa više od 800 sorti i klonova iz celog sveta. Kolekcija predstavlja značajnu bazu za realizaciju aktivnosti koje su predviđene projektom.- Imajući u vidu činjenicu da na peskovitim zemljištima vinova loza može uspevati na sopstvenom korenu, te da su za vreme "filokserne" krize vinogradi na ovakvim terenima opstali, obišli smo i uradili analizu starih vinograda na ovakvim zemljištima - kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - U Vojvodini se ovakvi vinogradi mogu naći u subotičko-horgoškoj peščari. Iz tog razloga su locirani stari vinogradi u okolini Hajdukova i Riđice, koji planiranim genomskim analizama treba da budu verifikovani.
Izvoz u Bordo
- Iz luke u Radujevcu kod Negotina, 1885. godine je u Bordo izvezeno tri miliona litara vina - kaže Miroslav Nikolić.

- U poslednjih nekoliko godina primetno je podizanje novih vinograda pod starim i autohtonim sortama, pretežno pod bagrinom i tamnjanikom crnom. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, te su stoga rezultati ovog projekta urgentno potrebni da bi se izbegle greške usled nekontrolisanog umnožavanja neautentičnog genetičkog materijala.PREDVIĐENA je i genomska analiza herbarijuma Karlovačke gimnazije, koji sadrži kolekciju od 120 uzoraka vinove loze iz fruškogorskih vinograda između 1812. i 1824. godine. Postoje još samo dva herbarijuma ove vrste, u Španiji i Nemačkoj.

- Herbarijum "Andrije Volnoga" je najstarija muzejska kolekcija-herbarijum u Srbiji, nastala krajem 18. veka - kaže dr Milica Rat, naučni saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

- Kolekcija VITACEAE čini jednu od potkolekcija u okviru herbarijuma "Andrije Volnog" i broji oko 120 komada, na kojima su sačuvani ispresovani listovi i grozdovi različitih sorti vinove loze.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/935725/novosti-saznaju-sacuvace-gene-srpskog-cokota-projekat-naucnika-beograda-novog-sada-zastiti-autohtonih-vinovih-loza

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30