Одштампајте ову страницу
Ilustracija: Milinko Tojić iz Noćaja kod Sremske Mitrovice Ilustracija: Milinko Tojić iz Noćaja kod Sremske Mitrovice

Kod Tojića u Noćaju: Voćnjak za primer Истакнут

Аутор  sep 26, 2020

Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da
prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima...
Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim
proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja
potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti.
Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. U mestu Noćaj, nedaleko od Sremske Mitrovice, prošle nedelje posetili smo jedan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju, razgovarali smo sa Milinkom Tojićem.
Porodica Tojić se dugo godina bavi poljoprivredom. Proizvode kukuruz, suncokret, pšenicu, imaju 20 junadi koje kasnije prodaju. Za junad imaju subvencije,
i dobijaju ih na vreme. Po Milinkovim rečima, teško je živeti od poljoprivrede, nemaju platu, supruga Tatjana ni on nisu zaposleni, ali oni se bore, rade punom parom. Imaju šest muznih krava, i to im dosta znači, jer novac dobijaju na vreme, kada je u pitanju prodaja mleka. Mlečnost je oko 15 litra po grlu, tako da im to pomaže da školuju decu.
Što se tiče šljive to je pionirski poduhvat, imaju 80 ari, sa 450 stabala. Zasad je star četiri godine. Godinama su Tojići kupovali šljivu da bi pekli rakiju, i onda su došli na ideju da zasade voćnjak, da imaju za svoje potrebe, a kako nam kaže Milinko, nada se da će biti i za prodaju, kako svežu, tako možda
i rakiju. Savete dobija od prijatelja koji ima zasad šljive na 7 ha. On ga je posavetovao da posadi sortu stenlej, sa razmakom sadnje 4, 5 m između redova i 4 m u redu. Sadnice su kupili u Kruševcu. Ove godine su imali 4 prskanja, pa ih je zadesio grad i onda su morali da koriste kalcijum i signum. Ima ponegde posledica od grada. Očekuju dobru berbu.
Stanley spade u nove sorte šjive. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom.
Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže
punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.
Milinko ima punu podršku porodice, osim supruge, koja je kako smo mogli videti vredna kao čirga, tu je i brat Borivoje, sa sinom Ninkom, koji su takođe vredni i radni imaju i svoje gazdinstvo. Preko puta zasada šljive nalazi se rezervat Zasavica, koji čine vodene površine kanala Jovače i Prekopca, kanalisani i prirodni
tok pritoke Batar, kao i reka Zasavica s kanalisanim i prirodnim tokom, ukupne dužine 33,1 kilometara. Površina „Zasavica“ je 1.128 hektara, od
čega je 704,9 hektara (62 odsto) u državnom, a 423,6 hektara (38 odsto) u privatnom vlasništvu, navedeno je u uredbi Vlade Srbije o proglašenju tog specijalnog rezervata prirode. Ako vas put nanese svratite u ovo lepo mesto u Mačvi, koje ima oko 2000 stanovnika, i gde se meštani trude da selo i dalje živi i da ne odlaze u gradove.

Izvor: Agrobiznis magazin