Ilustracija: Borovnice zdrave i tražene u inostsranstvu Ilustracija: Borovnice zdrave i tražene u inostsranstvu

Amerika i EU vape za ovim srpskim voćem Истакнут

Аутор  sep 15, 2020

Poslednjih godina povećava se zanimanje srpskih voćara za podizanje zasada visokožbunaste borovnice.Trenutno, ona se kod nas gaji na 2.500 hektara. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su 2006. godine u Arilju, u sastavu projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje", koji je uradio i vodio dr Leposavić,

U izdanju Naučnog voćarskog društva Srbije upravo se pojavila studija "Borovnica, tehnologija gajenja, zaštite i prerade”, koju potpisuju dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović, istraživači Instituta za voćarstvo u Čačku.Na 200 stranica autori su dali jedan od najsveobuhvatnijih naučnih pogleda na položaj, svojstva i budućnost ove lekovite voćke koja osvaja sve više prostora u Srbiji odakle se 80 odsto godišnje proizvodnje izveze kao sveža roba.

Borovnice su prve godine zasađene na 60 ari, sledeće na još 70 i danas zasad obuhvata ukupno 3,7 hektara, sve u selu Stupčevićima.

"Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata u pripremi i zasnivanju zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, zasađene biljke u Strupčevićima za kratko vreme dostigle su izuzetnu kondicionu pripremljenost. Prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na visini svetskih rekorda i u 2019. godini iznosili su više od 28 tona po hektaru", kaže Leposavić za agenciju RINA.

Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki, a to dejstvo plodovi zadržavaju i tokom sušenja i drugih oblika prerade. Lekovita svojstva, koja su dokazana širom sveta, raspolažu i plod i list borovnice.

Najveći deo plodova u svežem i smrznutom stanju proguta tržište EU i SAD, preko lanaca velikih trgovinskih centara, gde se ostvaruju cene od 1,5 do čak 8 američkih dolara za kilogram, zavisno od sezone, pakovanja i tržišta.

Autori studije učinili su posebnu pažnju uzgajivačima, navodeći na kraju knjige kakva ih i kolika ulaganja očekuju, i to u evro za svaku od 30 stavki, sve za površinu od jednog hektara.

Tako je za troškove materijala, od sadnica, strugotine i mineralnog đubriva, potrebno uložiti 15.080 evra. Razne usluge – od analize zemljišta do prskanja i međuredne obrade koštaju 1.555 evra, dok je za radnu snagu potrebno 2.040. Najveći deo ulaganja odlazi za kapitalne troškove: primarnu mrežu i pumpnu stanicu (5.000), sistem kap po kap (2.500) i protivgradnu zaštitu (18.000). Sve u svemu, 44.175 evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_id=1732843

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30