Ilustracija: Uklanjanje listova zavisi od sorte i vremenskih uslova Ilustracija: Uklanjanje listova zavisi od sorte i vremenskih uslova

Zašto je važno uklanjanje donjih listova u vinogradu Истакнут

Аутор  jul 14, 2020

Rastom mladice vinove loze, razvijaju se i listovi. Kako mladica raste, donji listovi postaju sve veći. U prvom delu vegetacije upravo ti najniži listovi obavljaju najveći deo fotosintetičke aktivnosti. Ali kako oni tokom vegetacije stare, fotosintetička aktivnost polako se seli na listove u sredini mladice, a na kraju na vršno lišće.

Krajem leta, donji listovi na mladicama su već stari i zapravo potroše više hraniva i energije za svoj opstanak, nego što ih proizvedu. U isto vreme oni nam zaklanjaju grozdove pa je otežano kvalitetno obavljanje zaštite grozdova od bolesti i štetočina.Izbor pravog termina za skidanje donjeg lišća oko grozdova zavisi od vremenskih uslova, rane ili kasne godine, od sorte, potrebe za bojom ili aromom, potrebe za smanjenjem ili čuvanjem kiselina…

Nakon cvetanja i oplodnje dolazi do intenzivne deobe i rasta ćelija bobica na grozdovima, zbog čega im se povećava zapremina, a raste i sadržaj kiselina u bobicama. Tokom ove faze stvaraju se i šećeri, ali se oni troše za različite metaboličke procese.Bobice su u ovoj fazi zelene pa vrše fotosintezu. Optimalna temperatura je od 25-30°C, a važna je i dovoljna količina vode koja je ograničavajući faktor, tj. ako u ovoj fazi nema dovoljno vlage bobice će ostati sitne zbog slabije deobe ćelija što se ne može nadoknaditi u kasnijim fazama. Ujedno već polako kreće i stvaranje zimskih pupova u pazušcima listova, a koeficijent rodnosti ili broj začetih grozdova određuje rodnost u narednoj godini.

Kidanjem donjih listova izlažemo grozdove sunčevoj svetlosti. Ako smo to učinili dosta rano, tokom meseca juna, mlade zelene bobice biće bolje izložene sunčevoj svetlosti, a tako i same sposobne da doprinesu fotosintetičkoj aktivnosti. U samom početku razvoja još uvek su sposobne u određenoj meri da vrše fotosintezu, te same sebi osiguraju stvaranje organske materije, što je važno kod sorti sa niskim sadržajem šećera ili onih koje kasno dozrevaju.Grozd koji je od početka vegetacije jače izložen suncu, u jesen će imati nešto veće šećere, ali i nešto niže kiseline. Ovo je posebno važno kod crnih sorti vinove loze, pošto će takav grozd imati i puno jaču boju pokožice.

Onaj koji je od završetka cvetanja do berbe proveo u senci spoljnjeg lišća, imaće nešto niže šećere, više kiseline, ali i nešto bolju aromu. Zavisno od sorte u vinogradu, zavisno od vremenskih uslova u godini, možemo sami odabirom termina i količine odstranjenog lišća doprinositi kvalitetu grožđa u berbi.

Rizling rajnski, kao kasna sorta koja teže nakupi šećer, a ima gotovo uvek višak kiselina, možemo mu skidati lišće ranije. Posebno u godinama sa kasnim cvetanjem. On je ujedno i sorta koja je vrlo podložna ožegotinama bobica ako se kidanje i uklanjanje donjeg lišća izvrši prekasno kad su bobice već veličine zrna graška.Kod traminca, koji uvek ima dovoljno šećera, za vreme toplog leta pažnju treba obratiti na aromu i niske kiseline pa nije poželjno skidanje lišća ni prerano ni prejako. Najbolje je krajem juna ukloniti samo unutrašnje listove da se stvori provetrenost.

Jabučna i vinska glavne su kiseline u sastavu bobice. Njihovo jače razgrađivanje počinje kada temperature porastu preko 34°C. Pojačana razgradnja jabučne kiseline počinje kad se sok bobice zagreje iznad 34°C, a vinske iznad 38°C.

Stoga na sortama koje prirodno imaju niske kiseline kao što su muškat otonel, traminac, uglavnom skidamo samo unutrašnje lišće kako bi grozdovi bili zaštićeni od prejakog sunca, a istovremeno da osiguramo provetrenost za kvalitetno izvođenje zaštite grozdova od bolesti i štetočina. Pravovremenim i ciljanim kidanjem listova možemo delimično uticati i na smanjenje jabučne kiseline što nam olakšava sprovođenje malolaktične fermentacije kasnije u podrumu.Grozdovi sorti kao što su rizling rajnski, šardone, pino beli, moslavac, traminac, osetljivi su na ožegotine koje nastaju ako za vreme toplog dana sa jakom sunčevom insolacijom kidamo listove. Ožegotine mogu nastati i do nekoliko dana nakon skidanja listova, a kod rizlinga rajnskog i do 14 dana ako dođe do vrućina i jake sunčeve insolacije. Stoga osetljivim sortama treba lišće uklanjati isključivo za vreme oblačnih dana, odnosno samo sa strane koju u jutarnjim satima osvetljava sunce.Kidanjem lišća u poslepodnevnim satima osunčane strane redova sigurno će pojačati ožegotine na zelenim bobicama. Kod ožegotina od sunca pojavljuju se tamnoljubičasta do crna ulegnuća na osunčanoj strani bobica, dok se kod napada od peronospore, suše i menjaju boju u tamno plavo, smeđe - crno cele bobice pa je potrebno pravilno razlikovati ova dva problema.

Grozdovi sorti kao što su rizling rajnski, šardone, pino beli, moslavac, traminac, ujedno su nešto više osetljivi na pepelnicu, a isto tako ih jače napadaju gusenice grožđanih moljaca pa je to još nekoliko razloga da ovim sortama dajemo prednost kod planiranja kidanja i uklanjanja donjeg lišća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/zasto-je-vazno-kidanje-listova-u-rodnom-vinogradu/61366/

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31