Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: Iz arhive Agrobiznis magazina

Razmnožavanje kupine Истакнут

Аутор  maj 31, 2020

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31