Ilustracija: Pravilna rezidba, dobar rod Ilustracija: Pravilna rezidba, dobar rod

Saveti stručnjaka: Evo kako orezati višnju Истакнут

Аутор  feb 15, 2020

Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.
Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti (sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično). Detaljno orezivanje višanja u praksi (kao  što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.
U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.
Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.
Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom
drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj
umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže
ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30