Ilustracija: Šljiva srpsko plavo zlato Ilustracija: Šljiva srpsko plavo zlato

Ovde nastaje srpska šljiva! Истакнут

Аутор  nov 12, 2019

Institut za voćarstvo Čačak imao je, pre svega, jednu uspešnu naučnu godinu, pored postignutih zavidnih rezultata u oblasti redovnih projekata koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, realizovano je i pet projekata finansiranih od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vrednosti od preko 20 miliona dinara, a potpisani su i novi ugovori za sledeću godinu”, rekao je za GZS, Milan Lukić, direktor Instituta.

„Četvoro saradnika, kolega je izabrano u više naučno zvanje i sedam naučnih radnika pokrenulo je postupak u izboru za više naučno zvanje. Zaista jedna uspešna godina u oblasti naučnog rada”, kazao je Lukić dodajući da je ponosan i na 17 doktora koji su zaposleni u Institutu i koji svojim timskim radom nastavljaju da ovu naučnu instituciju drže na mestu vodeće u oblasti voćarstva gde su stvorene brojne sorte voćaka, a u kojima prednjače šljive.„Šljiva je naša nacionalna voćka i ona dominira na našim prostorima. U projektu rejonizacije koju finansira Ministarstvo poljoprivirede, tokom ove druge godine uspeli smo da pozicioniramo šljivu tamo gde ona zapravo i treba da bude, ali uporedo sa njom i druge voćke. Svakako, u šljivarstvu naše zemlje, dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali ono što me posebno raduje jeste sve veće interesovanje za naše novije sorte pre svega nada, kao i one koje su priznate, petra i divna. NJih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa Zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova”, navodi Lukić osvrnuvši se na dugogodišnje probleme u malinarstvu.

„Imali smo veliki broj ranih sastanaka kada su u pitanju malinari sa resornim Ministarstvom, problemi leže počev od tehnologije gajenja, kvaliteta sadnog materijala. Zaključak je da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline. Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od 5 do 7 tona po hektaru je prinos koji je apsolutno ne primeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Sve zajedno, i tehnologija, i sadni materijal, i područja na koje treba gajiti maline, a koja su delimično i dobrim delom urađena u okviru rejonizacije zaključno sa ovom drugom godinom, sve to zajedno treba da da jedan daleko bolji rezultat, da se malina vrati tamo gde treba da bude, da ima prosečne prinose od minimum 12 do 15 tona po hektaru. Uporedo sa plasmanom zamrznutih plodova, imamo jedan viši stepen prerade plodova i proizvod sa dodatom vrednošću koji na inostranom tržištu ima višu cenu, kvalitet kakva je ariljska malina , odnosno kakva je generalno srpska malina, proizvod zaštićene kategorije, zaštićenog porekla srpske maline i ukoliko je to jedan viši stepen prerade, naravno da će svi u lancu i proizvodači i preradjivači i oni koji prodaju finalni proizvod imati daleko bolju zaradu”, rako je Lukić.
On smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni.
„Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija, ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprvrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu , na području cele Srbije sa ciljem da upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde treba, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva koja je kospoliti, i može se gajiti na području čitave Srbije”, kaže direktor Instituta.

Kada je reč o voćkama koje nisu dovoljno zastupljene i zapostavljene, Lukić ističe da je ove godine nešto manja potražnja za sadnicama leske i on sama nema objašnjenje šta su razlozi, imajući u vidu da dolaskom nekih stranih kompanija postoji potražnja za ovim plodovima, a proizvodnja, uz minimalna ulaganja i fizički rad, isplativa. Ujedno, on se osvrnuo na buduće planove Instituta i očekuje da će ova ustanova uspeti da sve planirane projekte realizuje na vreme.

„Tokom sledeće godine se menja način finansiranja nauke u Srbiji, prvenstveno finansiranja Instituta, prelazak na institucionalno finansiranje, tako da nas očekuje jedan težak i naporan rad. Priprema programa za oblast istraživanja, konkurisanje za veliki broj projekata kod Fonda za nauku, koji je osnovan tokom ove godine, preko Inovacionog fonda i jedan kompletno nov način funkcionisanja Instituta . Već smo kod Fonda za nauku konkurisali sa četiri projekta i očekujemo ishod, a svakako u narednoj godini bićemo spremni kad bude raspisan poziv”, kaže Lukić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest279037.html

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31