Mlad zasad jagode Mlad zasad jagode Goran Đaković

Podizanje zasada jagode - praktični saveti Истакнут

Аутор  sep 12, 2019

 

 

Jagode se mogu gajiti kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru. Mogu se saditi kao čista kultura ili kao uzrodnica. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura (4. godine), ali su jednogodišnji zasadi mnogo bolji od višegodišnjih jer se dobija veći prinos, krupniji plodovi i olakšana je borba protiv korova i bolesti.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Veoma bitna stavka u proizvodnji jagode je izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta. Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada treba voditi računa o ekspoziciji i nagibu terena, kao i o tipu zemljišta na kojima se podiže. Najbolji lokaliteti jesu oni koji su na ravnom terenu, ili sa blagim nagibom, koji su na osunčanim stranama na lakšim strukturnim i dreniranim zemljištima. Nakon izbora lokacije pristupa se pripremi zemljišta. Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što su pirevina, palamida i druge treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način za uništavanje korova je unakrasno oranje i primena herbicida. Pre oranja treba rasturiti stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u zavisnosti od hemijske analize zemljišta i samog stanja zemljišta ta količina stajnjaka se kreće od 20-40 t/ha i 200-400 kg/ha mineralnog đubriva. Nakon toga se vrši površinska priprema zemljišta kako bi se ono dovelo u stanje optimalno za sadnju. Kako jagoda ima plitak korenov sistem, zemljište se u površinskom sloju prvo iscrpi i njega treba dovesti u optimalno stanje plodnosti pre sadnje. Jagoda je osetljiva na mnoge bolesti i štetočine tako da se mora voditi računa o predkulturi. Najbolje predkulture su leguminoze, a najnepovoljnije su krompir i paradajz.

Najzastupljeniji vid sadnje danas je na bankovima sa dvorednom ili jednorednom folijom ispod koje se nalazi traka koja služi za navodnjavanje. Folije se postavljaju na unapred utvrđenim redovima. Bankovi su obično široki od 80-100 cm, a unutar njih na foliji se nalaze perforirane rupe na razmacima 20-40 cm. U plastenicima je najčešće dvoredna folija zbog ekonomskih aspekata. Prednosti gajenja jagode u plastenicima su skraćeno vreme sazrevanja plodova i ostvarivanje veće ekonomske koristi kao  i olakšana zaštita. Dimenzije plastenika se kreću od 4-5 m širine, 15-20 m dužine i 1,5-2 m visine.

Sistem gajenja na bankovima

S obzirom na porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve štetnijim uticajem klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), raste i interes proizvođača za pronalažanje uspešnih sistema uzgoja jagode u zaštićenom prostoru

Nega zasada nakon sadnje

Nakon sadnje jagoda nega se sastoji u regulaciji rodnosti, sprečavanju pojave korova, navodnjavanju, ishrani i zaštiti od bolesti i štetočina. Rodnost jagoda se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini i uklanjaju se stolon sa živićima. Ova mera se vrši u više navrata i dokazano je da jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50 %. Sprečavanje pojave korova se vrši primenom herbicida rano u proleće korišćenjem totalnih herbicida između podignutih bankova, uz vođenje računa da ne dođe do zanošenja herbicida na biljku. Kasnije u toku vegetacije se vrši mehaničko uklanjanje korova, plevljenjem.

U plastenicima je ograničena upotreba herbicida, pa se tako koristi samo mehaničko uklanjanje. Intezivna proizvodnja u novije vreme je nezamisliva bez navodnjavanja. Jagoda ima velike zahteve prema vodi, naročito pri velikim prinosima. Ono se vrši preko sistema za zalivanje koji su postavljenji pre sadnje zajedno sa folijom. Ako je izvršeno kvalitetno osnovno đubrenje pre sadnje onda se ishrana svodi na prihranivanje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima i to putem fertirigacije – kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Da bi se biljka pravilno razvijala, potrebno je precizno doziranje vode i hraniva u skladu sa fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama.

Folijarna prihrana - koja se izvodi preko lista pogona je zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu. Ovakva ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata i povoljna je zbog brzog dejstva kada pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.

Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba prvenstveno imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim fazama razvoja. Neposredno posle sadnje ili na početku vegetacije treba upotrebljavati đubriva sa naglašenim fosforom zbog stimulisanja ukorenjavanja i obnavljanja aktivnosti korenovog sistema. Preporučuje se primena do 2 puta na 7-10 dana u količini od 1 gr po biljci vodotopivog đubriva.

 

U fazi intenzivnog porasta (formiranje novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) u redovnoj ishrani jagode treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota, kao stimulans vegetativnog prirasta. Orijentacioni broj primene đubriva je 2-3 puta u intervalima od 5-7 dana u količini od 1,5 gr po biljci.

 

 

U fenofazi cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova povećana je potreba za kalijumom, koji doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanog sadržaja suve materije i šećera ali i intenzivnije obojenosti ploda. U ovoj fenofazi potrebno je koristiti đubrivo sa naglašenim kalijumom koje utiče na ravnomerno nalivanje i zrenje plodova.

Kako bi biljka dostigla pun prinos i rast potrebni su joj makroelementi kao što su kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg). U savremenoj proizvodnji gde se vrši intenzivna fertigacija đubrivima treba primenjivati prirodni biostimulator koji sadrži huminske kiseline. Obično su ova sredstva oplemenjivač zemljišta, koji povećava sadržaj humusa, obezbeđuje da blokirani hranljivi elementi iz zemljišta postanu dostupni biljkama, stimulišu razvoj mikroorganizama u zemljištu i pozitivno utiču na razvoj korena. Najbolje je da se primeni jednom do dva puta tokom sezone, prvi put pre ili zajedno sa prvom fertigacijom, a drugi put oko fenofaze promene boje prvih plodova.

 

U narednom broju detaljnije o bolestima jagode.

Izvor: Agrobiznis magazin, pretplata 0692211049, cena za 12 izdanja (godinu dana 1800 dinara). Postarina je ukljucena u cenu!

Rubrika: Voćarstvo

Autor: dipl. inž master Nedeljko Racić

 

Последњи пут измењено četvrtak, 12 septembar 2019 05:47

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30