Ilustracija: napredna tehnologija u Stojniku Ilustracija: napredna tehnologija u Stojniku

STOJNIK selo za primer: Sve o proizvodnji jagoda! Истакнут

Аутор  jan 29, 2019

Poljoprivredno gazdinstvo „Voždove jagode“ nalazi se u selu Stojnik na sredini puta između Mladenovca i Aranđelovca. Okružuju ga planinski venci Bukulje koja se uzdiže na 696 metara nadmorske visine i Venčac koji je nešto niži oko 659 metara. Do Aranđelovca ima 16, a do Mladenovca 11,5 kilometara. Selo se prostire na površini od 1.806 hektara, i spada u red manjih kada je u pitanju opština Aranđelovac, zabeležio je doktor Radenko Lazarević u svojoj knjizi „Stojnik“ iz 2004. godine.Kako kaže predanje, vraćajući se iz lova u ovom selu je od srčane kapi umro despot Stefan Lazarević. Njegova poslednja reč pre nego što je izdahnuo bila je Stojnik i tako je selo dobilo ime. Na mestu gde je umro despot, koji je bio najobrazovaniji čovek svog vremena, podignut je spomenik – obelisk. Ovo selo pominjao je i Vuk Karadžić, ali i čuveni francuski književnik i političar Alfons de Lamartin. Prolazeći kroz Srbiju na putu iz Carigrada on je napisao: „Prolazeći kroz tu veličanstvenu samoću, gde za vreme tolikih dana hoda, oko vidi, ma na koju stranu da pogleda, samo jednoliko i mračno njihanje lišća hrastovog drveća, što prekriva doline i planine, pravi lisni okean. Sve podseća na zemlju kakva je bila posle stvaranja“.
Nedaleko od Stojnika u susednom Orašcu 14. februara. 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak čiji je vođa bio Karađorđe. Prema objašnjenju čuvenog naučnika i geografa Jovana Cvijića jedan od najznačajnih razloga zašto je ustanak počeo baš ovde jeste to što je Šumadija postala prirodna zelena tvrđava.
„Onaj ko je nevičan ovom namrskanom, skrivenom i gustom šumom pokrivenom zemljištu, nije se smeo u njega upuštati“, napisao je utemeljivač srpske geografije. Drugi, ništa manje interesantan razlog, je činjenica da su u ovom delu Srbije uslovi za život bili podnošljivi, pa je došlo do povlačenja stanovništva koje je bežalo od turskog zuluma. Sve ovo je dovelo do demografskog buma. Kao treći razlog hroničari navode ličnu hrabrost i odlučnost vođe ustanka.
Poslednjih godina u ovom selu zabeležen je razvoj poljoprivrede po savremenim svetskim metodama. Za to su mahom zasluženi mladi ljudi koji su u maju 2018.godine došli u ovo selo sa namerom da započnu proizvodnju jagoda pod imenom „Voždove jagode“. Selo Stojnik nije izabrano slučajno. Atar sela nalazi se na blago zatalasanoj površinu koja je razdeljena rečicama i potocima. Na jednoj od njih, Lazarevića potok, nalazi se prvo imanje Voždovih jagoda.Na osnovu istraživanja Instituta za zemljište iz Beograda utvrđeno je da u Stojniku postoji nekoliko tipova zemljišta - gajnjače, aluvijalnih nanosa i smonica. Kada je reč o klimatskim uslovima, zabeležena je prosečna godišnja temperatura od 11 stepeni Celzijusovih sa godišnjom količinom padavina od 600 do 750 milimetara. Najtopliji meseci u godini su jul i avgust a najhladniji januar i februar. Maksimalna zabeležena temperatura bila je 39 stepeni i to 1965. a najniža minus 23,6 stepeni 1963. Prosečna relativna vlažnost vazduha prelazi 70 odsto. Najbolju ocenu klimatskih prilika ovog dela Šumadije dao je Jovan Cvijić koji je napisao da pripada umereno-kontinentalnoj klimi. Za ovo podneblje karakteristična je blaga i vlažna jesen uz jače vetrove. U ataru Stojnika nalaze se tri vodotoka:Lazarevića potok, Košarana i Grabovac.
Od ukupne površine pod šumom je 92 hektara odnosno 5,2 odsto i 140 hektara livada i pašnjaka. U šumama preovlađu je listopadno drveće - lipa, graba, jasen, klen... Posebno mesto u selu ima bagrem koji je donet iz Amerike i zasađen je duž puteva i na manjim površinama zvanim bagremari. Atar sela ima tipičan poljoprivredni krajolik. Od žitarica se seju:kukuruz, pšenica, soja, suncokret a odkrmnog bilja najznačajnija je lucerka.
Kada je reč o životinjskom svetu najbrojniji su zečevi i fazani. Nisu retkost ni jazavci, lisice i tvorovi koji mogu biti problem za živinu u domaćinstvima. Ovde su brojne vrste ptica, pa celo leto pevaju vrapci i slavuji, a ima i vrana i čavki. Ovo mesto bilo je poznato kao lovno područje u kome su lovili mnogo plemići u prošlosti kao i sam despot Stefan Lazarević. Istoričari su zabeležili i naredbu kneza Miloša iz 1820. godine prema kojoj je svako selo bilo obavezno da ubije jednog kurjka i pokaže njegovu kožu.
Prema podacima iz 1818. godine u Stojniku je bilo 51 domaćinstvo, dok je 2002. upisano 456 domaćinstava u kojima je živelo 1484 stanovnika. Krajem prošlog veka pod voćnacima je bilo 125 hektara, vinogradima 25,5 hektara, pašnjaci i livade zauzimale su 233, a šume oko 107 hektara. Prva zemljoradnička zadruga u Stojniku je osnovana 1924. godine. Sve do 1993. godine nije bilo industrijske proizvodnje. Te godine Radovan Milojević osnovao je firmu „Stublina“. Danas je ovo moderna fabrika sa preko 300 zaposlenih koji rade na proizvodnji kvaka, spojnica, brava i drugih delova za vrata i prozore. Nedavno je nadomak fabrike otvoren savremen prodajni objekat „Fortuna“ i restoran „Gastro bar“. Odmah pored nalazi se i benzinska pumpa. Sve ovo čini da Stojnik ima moderne objekte u kojima su zaposleni stanovnici sela a da to ne ugrožava prirodni ambijent i lepote Šumadije.
„Voždove jagode“ u Stojniku se proizvodena imanjima Snežane Birčanin i Aleksandra Bendića. Nadzor proizvodnje poveren je dipl.inž.master Ninoslavu Stavanoviću i dipl.inž.master Goranu Đakoviću. Zahvaljujući inovativnim rešenjima upotreba pesticida je svedena na minimum a proizvodnja strogo kontrolisana. Ove jeseni na dva hektara zasađene su četiri sorte: kvin Eliza, alba, džoli i kleri. Jedno imanje nalazi se duž Lazarevića potoka, dok je drugo u Šundića sokaku odakle se pruža pogled na Orašac i novoizgrađeni hram Srpske
pravoslavne crkve posvećen Svetom Jovanu. Zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na na imanju se uspostavlja plastenička proizvodnja rane jagode.
Alba je rana, krupna sorta jagoda konusnih, vrlo jednolikih, jarko crvenih i sjajnih plodova sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim izgledom. Vrlo je prilagodljiva i otporna na bolesti, pa se može uspešno gajiti i na alkalnijem zemljištu. Berba traje desetak do petnaest dana sa vrlo ujedanačenim kvalitetom od početka do kraja berbe. Alba je prvenstveno namenjena za izvoz na udaljena tržišta poput Rusije, jer su plodovi čvrsti, pa se mogu duže transportovati, a da ne izgube na kvalitetu. Kleri je italijanska sorta veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20 odsto manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja što pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone. Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Meso ploda je izuzetno kvalitetno, a pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu.
Kvin Eliza je takođe italijanska sorta jagoda. Sazreva rano već krajem prve dekade maja i dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jarko crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je slatkog ukusa i izražene arome. U odnosu na druge sorte, prednost joj je rano vreme sazrevanja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda,prijatan ukus i aroma.
Džoli je sorta koja rađa sredinom sezone. Relativno je otporna na većinu bolesti korena i lista. Dobro se prilagođava na razne tipove tla i ne zahteva obilnu prihranu. Džoli je vrlo produktivna sorta. Plodovi su krupni, izvrsnih organoleptičkih karakteristika.
Berba jagoda radi se isključivo ručno u ranim jutarnjim satima ili popodne u danima kada nema kiše. Za berbu jednog hektara potrebno je 15 do 20 berača, a svaki od njih prosečno ubere oko 100 kilograma jagoda. Da bi plodovi bili svrstani u ekstra klasu treba da budu teži od 20 grama ili veći od 30 milimetara u prečniku. Za prvu klasu plodovi su između 10 do 20 grama odnosno 15 do 25 milimetara u prečniku. Maksimalna tolerancija primesa
plodova niže klase je do 10 odsto. Tokom plodonošenja jagoda se bere šest do deset puta. Plodovi koji su namenjeni upotrebi u svežem stanju treba da sadrže i čašične listiće sa jednim santimetrom dela peteljke. Na pakovanjima se nalazi informacijao proizvođaču, proizvodnom području,sorti i kvalitetu.
Najveći svetski prozvođači jagoda su SAD, Japan, Poljska, Italija, Meksiko i Španija koja proizvodi više od 50 odsto jagoda koje se potroše na teritoriji Evrope. Od šezdesetih godine prošlog veka u Srbiji dolazi do ekspanzije proizvodnje jagode. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji u zavisnosti od intenzivnosti proizvodnje prinosi se kreću od pet do 45 tona po hektaru. Prema podacima instituta za voćarstvo u Čačku, jagoda se u Srbiji prostire na oko 7.000 hektara. Cena varira od 200 dinara u maju do 120 dinara tokom juna.

Izvor:Agrobiznis magazin

Последњи пут измењено utorak, 29 januar 2019 10:10

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31