Vino Vino Olivera

Pogledajte kako je prošao šesti po redu Interfest Истакнут

Аутор  mar 12, 2018

Hotel „Grand“ na Kopaoniku bio je šestu godinu zaredom od 1. do 4. marta, u organizaciji Udruženja „Interfest“, domaćin jedinstvene manifestacije koja spaja ljubitelje vina, hrane i skijanja, Winterfest Ski&Wine.

Osim što je četiri dana bio mesto svojevrsne izložbe vina i hrane odabranih proizvođača iz regiona, ponajviše Vojvodine, kroz predavanja radionice, panel diskusije odvijala se i edukacija učesnika, ali i vodio konstruktivni dijalog direktnih proizvođača s predstavnicima vlasti i onima koji su u poziciji da odlučuju o važnim pitanjima iz poljoprivrede i drugih grana privrede.

Prema rečima direktorke „Interfesta“ Nataše Budisavljević Radišić, posebna vrednost ove manifestacije je u tome što je Winterfest Ski&Wine bila prilika i za razgovor s malim proizvođačima o aktuelnim temama iz poljoprivrede. Cilj svega je, kako kaže, što bolje pozicioniranje srpskih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.

Među izlagačima na kopaoničkom salonu vina i hrane, Branislav Sekulić, osnivač firme „Vrtlari“ iz Malog Iđoša, primer je uspešnog mladog biznismena, koji od malog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva stvorio brend. Njegovi proizvodi od paradajza, paprike i drugog povrća i voća za kratko vreme našli su put do tržišta Kanade i Kine.

- Imamo zaokružen proces proizvdnje, od uzgoja povrća i voća do gotovog proizvoda. U startu smo imali podršku u vidu subvencija od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, za nabavku opreme. Država je prepoznala nas male preduzetnike i poljoprivrednike, naročito izvozno orijentisane firme - kaže Sekulić čije je „Vrtlare“ Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ okarakterisala kao firmu koja pozitivno utiče na mlade u Srbiji zbog čega će dobiti mašine na poklon.


Shvativši značaj vizuelnog identiteta svojih proizvoda, Sekulić je za kratko vreme dva puta menjao izgled svog brenda i ističe da je to veoma važan segment u pozicioniranju i plasmanu proizvoda malih proizvođača. A da se oni što bolje plasiraju i država na svoj način vodi brigu. Prema rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuka Radojevića, sekretarijat na čijem je čelu, podržava male proizvođače pomažući im da sertifikuju proizvode i dobiju oznake geografskog porekla.

- Brendiranje Vojvodine kao gastronomske regije jeste jedan od prioriteta i gotovo sve naše mere podrške jesu usmerene ka intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji i ka mini prerađivačkim kapacitetima, a od 2017. prvi put smo proizvođače vina i rakije, direktno subvencionisali – kaže Vuk Radojević. - Od Uredbe o prodaji proizvoda s kućnog praga koja je stupila na snagu 1. januara očekujemo da će u mnogome da olakša plasman malim proizvođačima koji ne mogu da trče tržišnu utakmicu s velikim industrijskim prerađivačima i nadam se da će priliku iskoristiti na najbolji način.

Govoreći o tržišnom pozicioniranju malih proizvođača viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga Privredne komore Vojvodine Dragica Samardžić istakla je da je krajem prošle godine komora otpočela povezivanje privrednih subjekata u regionu, a rezultat su bilateralni sporazumi o saradnji s komorama u Mađarskoj, Rumuniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

- Mislimo da je velika šansa naših proizvođača u razvoju tradicionalnog načina pripreme hrane. Polazeći od toga da je udruživanje na nivou sektora jako bitno, formirali smo grupacije grožđa i vina, grupacije za turizam i ugostiteljstvo, kao i za proizvodnju organske hrane.

Na šestom Vinterfestu posetioci su imali priliku da vide i jedna od tri novosadska proizvoda sa geografskim poreklom. Reč je o fruškogorskom lipovom medu, jednom od osam proizvoda s oznakom geografskog porekla u Srbiji. Po mišljenju člana Gradskog veća Novog Sada za privredu Milorada Radojevića, oznaka geografskog porekla jeste način da se potrošač natera da kupi domaći prozvod, i to jeste jedna od mera gradske vlasti kojom ona pokušava da podrži male proizvođače.


- Ponosni smo na činjenicu da Novi Sad ima tri proizvoda za zaštićenim geografskim poreklom, a to su fruškogorski lipov med, futoški kupus i begečka šargarepa – kaže Radojević. - To je od velikog značaja za proizvođače jer su vidljiviji na tržištu, koje je surovo, ali i dobra reklama za Novi Sad. Grad snosi troškove sertifikacije svake godine za ova tri proizvoda. To je jedna od naših mera, druge su edukacija, promocija na sajmovima, i to je ono na čemu ćemo raditi i dalje. Ove godine smo planirali i obuku proizvođača kako da koriste pare iz ministarstava, Pokrajine i IPARD fondova.

Vinima je i ovog puta ukazna posebna pažnja. Osim što su imali priliku da ih degustiraju učestvujući na salonu i radionicama, upuste se na „Vinski put Fruške gore“ kojim ih je vodila master preduzetništva u turizmu Jasmina Beljan Iskrin, koja je bila moderator svih panela, posetioci su mogli da prisustvuju i prezentaciji autohtonih sorti, poput seduše, kadarke, furminta - vina koja ne mogu tako često da se sretnu na tržištu.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Последњи пут измењено ponedeljak, 12 mart 2018 08:35

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30