Ilustracija: Leska Ilustracija: Leska ceca

Uradite sve ovo i nećete pogrešiti Истакнут

Аутор  sep 05, 2017

Postoji više načina održavanja zemljišta u zasadu leske. Zemljište se može održavati u vidu jalovog ugara, ledine ili malča, može se tretirati herbicidima, mogu se gajiti potkulture (uzrodice) i gajiti biljke za zelenišno đubrenje. Zemljište se može održavati kombinovanjem nekih od navedenih načina, kao što su redovna obrada zemljišta između redova (jalovi ugar) a tretiranje herbicidima površine oko biljaka u redu (što je najčešći slučaj) ili kombinacija ledine i malča. Kod mladih zasada leske (prve tri godine) ne preporučuje se primena herbicida. Obrada zemljišta Na koji način će se zemljište obrađivati i u kakvom stanju će se održavati zavisi najviše od nagiba terena, količine i rasporeda padavina, tipa zemljišta itd. Najbolja je redovna obrada zemljišta na celoj površini zasada. Koriste se čizel plugovi (dva puta) i tanjirače (3-4 puta). U prve dve godine obavlja se „klasično oranje“, uvek na jednu stranu između redova („oranje na čunak“), a drugi put u obratnom smeru. Oko voćki, zemljište se obrađuje motokultivatorom. Redovna obrada je posebno značajna zbog zemljišne vlage. Tretiranje herbicidima obično se obavlja tri puta tokom godine. U martu ili početkom aprila tretira se sredstvima na bazi simazina (Simazin-550, Beskopan TS i dr.) i to oko 8 kg po hektaru neto površine, sredstvima na bazi glifosata (Herbatop, Glifosat, Zorkatop i dr.) ako ima korova koji se razmnožavaju rizomima (zubača, pirevina, divlji sirak itd). U jesen, neposredno posle rasturanja stajnjaka, kalijumovih i fosfornih i obično 1/3 azotnih đubriva, obavlja se plitka obrada zemljišta od 10-15 cm. Đubrenje Ukoliko je zemljište optimalno obezbeđeno azotom i kalijumom, đubrenjem se dodaje oko 10% manje nego što su voćke tokom godine iznele. Razliku između iznete i đubrenjem vraćene količine azota stvoriće mikroorganizmi, dok će se ta razlika kod kalijuma nadoknaditi razlaganjem mineralnih čestica. Ukoliko je količina ovih elemenata ispod optimuma, treba zemljištu vratiti sve iznete količine, pa i više od toga. Ako ga u zemljištu ima u optimalnim količinama, fosfor se mora đubrenjem vratiti u količini koju su voćke iz zemljišta iznele. Hemijske analize zemljišta precizno pokazuju da li se bilans hranljivih elemenata poremetio, kada se đubrenjem moraju dovesti hranljivi elementi u optimalno stanje. Dobar i savremen način đubrenja voćaka je ako se hraniva rastvore u vodi i unose u zemljište istovremeno sa navodnjavanjem. Fosfor i kalijum su u zemljištu slabo pokretljivi, pa dodavanjem u vidu vodenih rastvora brže stižu do korena i racionalnije se koriste. Mikroelementi (prvenstveno gvožđe, mangan, bor, cink, bakar i dr.) su neophodni, iako u malim količinama, za normalan rast i plodonošenje voćaka. Od organskih đubriva za đubrenje voćnjaka najviše se koriste stajnjak, osoka i kompost, a nešto ređe zelenišna đubriva. Stajnjak se obično unosi svake treće ili četvrte godine, mada je bolje unositi ga češće, u manjim količinama, pogotovu ako se zasad i navodnjava. Stajnjak se rastura kasno u jesen (da ne bi izazvao produžetak vegetacije) i odmah zaorava. Osoka se unosi obično krajem zime (koren voćaka pojačava svoju aktivnost na oko 1,5 mesec pre početka vegetacije), i to razblažena sa 3-4 dela vode. Za normalan razvoj leske, na umereno plodnom zemljištu potrebno je po hektaru svake godine unositi oko 120 kg N, 30 kg P2O5 i oko 100 kg K2O. Navodnjavanje Da li će u nekom zemljištu biti dovoljno lako pristupačne vode za potrebe voćki, zavisi pre svega od klime i osobina zemljišta. Najbolje je, u vremenu najveće potrošnje vode (od cvetanja do završetka intenzivnog porasta plodova) vlažnost zemljišta održavati u granicama od 70-80% poljskog vodnog kapaciteta, a pre i posle ovog vremena može se sniziti i u granice od 60-70%. Zalivanje je obavezno prve dve godine, dok se voćke ne prime i ne ojačaju (izuzetak su izuzetno kišne godine). Za ove potrebe voda se u zasad obično donosi cisternom. Kasnije se voda razvodi plastičnim crevima za navodnjavanje duž reda (sistem „kap po kap“), a između svake dve voćke može se postaviti mikrorasprskivač. Navodnjavanje leske je ekonomski opravdano a prinos se može uvećati čak i za 50%. Zbog toga je neophodno pri podizanju zasada leske obavezno predvideti i projektovati odgovarajući sistem za navodnjavanje. Nekalemljena leska gajena u vidu žbuna uglavnom se navodnjava sistemom „kap po kap“, a leska gajena u vidu stablašica pomoću mikrorasprskivača. Rezidba Rezidba leske kalemljene na mečijoj leski je minimalna, a sastoji se samo u proređivanju krune i usmeravanju rasta skeletnih grana, kako bi dobili umereno gustu, okruglastu (piramidalnu ili kotlastu) krunu. Zato se prve dve-tri godine ostavljaju i grane na budućem deblu jer je brži razvoj korena ukoliko sadnica ima više lišća, a tek se u trećoj godini po sadnji značajnije uklanjaju grane sa debla. Visina debla treba da je 80-100 cm, a što se postiže prvim prekraćivanjem sadnice na 100-110 cm od zemlje (uvek u proleće, iako se sade u jesen). Kasnije, tek posle 3-4 godine, kada se kruna značajnije razvije, obavlja se skraćivanje grana koje bi smetale pri obradi, tako da će konačan oblik krune biti malo spljošten i povremeno (svake 3-4 godine), obnavljaće se rodno drvo. Rezidba se uvek obavlja u rano proleće, a koristan efekat se može očekivati i od letnje (zelene) rezidbe.

Последњи пут измењено utorak, 05 septembar 2017 08:41

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30