ilustracija: malina ilustracija: malina Milica Lukić

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku Истакнут

Аутор  avg 10, 2017

Svet prepoznaje srpsku malinu po kvalitetu. Ne samo da su sortimenti vilamet i miker koji se gaje u Srbiji, među najboljima a plodovi itekako kvalitetni, imaju i visok stepen slatkoće, što je poseban zahtev. A da od crvenog zlata može da se živi dokaz je vrednost izvoza koji je premašio 250 miliona evra prošle godine.

Ono što je svake godine isti problem to je cena maline. I ove je tako. Da bi se pomoglo malinarima, nedavno je u ministarstvu poljoprivrede dogovoreno da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara, a koji traju već dve decenije.

Uprkos svemu u uzgoju malina perspektiva postojil. To je shvatio Dragan Jović iz Beograda. Ovaj tridesetogodišnjak radi u jednoj velikoj kompaniji, završio je Poljoprivredni fakultet, a rešio je da na 40 ari plodne njive u okolini Kuršumlije, zemlji svojih predaka, zasadi maline, i to sorte vilamet.

- Zemlju je nasledio moj otac od svog oca. Ja sam rešio da na njoj zasadim maline. Angažovao sam celu familiju. Iskreno u tome vidim perspektivu, iako imam dobar posao u Beogradu. Moji će uskoro u penziju, pa će mi i oni pomagati - priča Dragan.

U prvoj godini uložili su pet hiljada evra, a u drugoj do branja 200.000 dinara, dok će ih branje koštati isto toliko. Ove godine ubrali su 3,5 tone i sada čekaju kolika će biti cena.

- Prvi rod je najmanji, a za 30 odsto očekujemo da će rod biti veći iduće godine. Obrni-okreni, u plusu smo svakako, mada su nam troškovi duplo veći jer ne živimo tamo i za sve plaćamo angažovane sezonske radnike da nam rade uslužno. Ispada i da činimo dobro delo za mnoge porodice koje su u Kuršumliji i zarađuju na taj način - priča ovaj ambiciozni momak.

Srbija je godinama među top tri izvoznika maline u svetu, a često se naša malina poredi sa poljskom. Međutim, to ne bi trebalo. Božo Joković, direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju kaže da Poljska niukom slučaju ne može da bude konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom.

- Osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju Mačva, Podrinje, Centralna Srbija, kao i južni deo Srbije gde se, takođe proizvode sorte vilamer i miker. Iako je malinarstvo u Vojvodini u povoju, kvalitet tamošnje maline sortimenta polka i polana za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Naš sagovornik ističe da Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, ali i da nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku... Njihova malina, ističe Joković je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto.

Izvor: www.blic.rs

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31