ilustracija: plod breskve ilustracija: plod breskve Milica Lukić

Kako ostvariti uspešnu negu sadnica breskve Истакнут

Аутор  apr 21, 2017

Zemljište je površinski sloj zemljine kore na kome se breskva sadi i iz koga uzime sve neophodne mineralne materije i vodu koje su potrebne za uspešno plodonošenje. Za uspešnu negu sadnica zemljište treba da bude duboko strukturno kao što su tipovi lakih ilovača. Za breskvu se još upotrebljava i sveža gajnjača bez visokog nepropusnog sloja. Kako bi se ostvario dobar zasad breskve neophodno je da zemljište ima dobra fizička, hemijska i biološka svojstva imajući u vidu da je breskva veoma osetljiva voćna vrsta.

Fizičke osobine zemljišta - Dubina na koju treba breskvu saditi treba da bude oko 80 cm. Za uspešnu negu breskve poželjno je da površinski sloj bude peskovit, peskovito ilovačast i ilovačasto peskovit (sa manjim sadržajem glinenih čestica). Prednosti ovakvih vrsta zemljišta su ta što imaju lakšu mehaničku građu , veću vodopropusnosti i bolja toplotna svojstva. Najbolja struktura zemljišta za uzgoj breskve bi trebala da sadrži: 55-65% peska, 15-25% gline i 10-20% koloida. Ovaj mehanički sastav zemljišta mora da bude dobro usklađen kako bi zasad dao stabilnu i dobru proizvodnju. Za breskvu nisu najpogodnija teška zemljišta koja imaju visok sadržaj gline, visoku plastičnost i slabu vodopropusnost.

Hemijske osobine zemljišta - Ova voćna vrsta je osetljiva na hemijski sastav zemljišta. Najpogodnija su blago kisela zemljišta gde su svi elementi za njenu ishranu u mobilnom stanju. Alkalna zemljišta nisu pogodna za uzgoj breskve naročito ako sadrže preko 5% aktivnog kreča (CaO). Prilikom pripreme zemljišta za sadnju ne sme se vršiti rigolovanje na onim površinama gde se kreč spira u dublje slojeve kako se ti slojevi ne bi izbacili na površinu. U takvim slučajevima sadnice breskve mogu da stradaju već u prvoj godini rasta i razvića. U plodnim zemljištima humus se nalazi u obliku soli huminskih kiselina, humata, i bazama zasićeni humus (blagi humus). U manje plodnim zemljištima humus se nalazi u obliku slobodnih huminskih kiselina i nije zasićen bazama, pa mu se zbog toga dodeljuje naziv kiseli humus. Prilikom pripreme zemljišta za sadnju sadržaj humusa se mora povećavati. Zemljišta sa sadržajem humusa od 1-3% smatraju se slabo humusna, od 3 do 5% humusna, a preko 5% jako humusna. Optimalna potreba zemljišta za kalijumom je od 20 do 40mg u 100g zemljišta a za fosforom od 5 do 10mg u 100g zemljišta.

Izvor: www.beogradski-nocni-market.com

Последњи пут измењено petak, 21 april 2017 11:31

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31