Ilustracija: Đubrenje maline Ilustracija: Đubrenje maline Milica

Kako se i kada je najbolje đubriti malinjak Истакнут

Аутор  apr 07, 2017

I pored toga što su u našu zemlju sa Zapada došle nove produktivnije sorte maline, one su sa druge strane sa sobom donele i određene rizike u vidu bolesti i štetočina koji prouzurkuju niske prinose, loš kvalitet ploda, i na kraju propadanje i masovno krčenje malinjaka. Posle drugog svetskog rata naši stručnjaci na Institutima za zaštitu bilja su imali pune ruke posla kako bi rešili sve te bolesti, a posledjih godina struka je dosta uznapredovala u smislu fiziologije i ishrane biljaka koja je svakako veliki preduslov da do patoloških situacija na malini nedođe. Takođe, uz naučne Institute poput onih u Novom Sadu, Zemunu i Čačku, javio se veći broj Zadruga koje su zaokruživale svoju proizvodnju zapošljavanjem tehnologa, zaštitara i voćara, što im je uz prisustvo laboratorija dalo dimenziju da mogu ozbiljno da se bave malinarskom proizvodnjom na visokom nivou. I pored novog pristupa ishrani maline koja se obavlja isključivo nakon agrohemijske analize zasada ili mesta gde će on biti, većina naučnika pristupa onom klasičnom metodu đubrenja od vajkada, pa poljoprivrednicima koji žele da gaje malinu – Bogu na veresiju-, nećemo ostati dužni za njihova saznanja. Prema Nenadiću 1988. malini u prvoj godini shodno boljem razvoju korenovog sistema i većem broju potencijalnih rodnih izdanaka treba izvesti tri đubrenja nitromonkalom, prvo po nicanju izdanaka, drugo kada su izdanci 30-40 santimetara i treće pri dužini od 60 santimetara. Za svako od ova tri đubrenja ide po 100 kilograma KAN-a ili nitromonkala. Uz ove mere obavezno je prašenje zemljišta, a po njemu ovakva malina u drugoj godini ima 90% rodnih izdanaka. Ako se radi o malini u punom rodu, ( Dobrojević 2006. ) klasičnom metodom se vrši đubrenje u tri navrata: Osnovno, dopunsko i folijarno. Osnovno đubrenje se vrši inkorporacijom 20 tona dobro zgorelog stajnjaka, ili sa 500 kg zeopulusa po hektaru, najbolje u jesen ili rano proleće, ukoliko se ova mera vrši jednom u dve godine, onda udvostručiti količine. U malini koja se radi na organski način, ili đubrenje zeopulusom po 500kg u jesen, i 500kg u proleće. Uz organsko đubrivo u komercijalnim zasadima radi se i đubrenje NPK koja nesadrže hlor, sa voćarskim formulacijama 8-16-24 ili 5-20-30, ili 8-12-26 u količini od 500 kilograma plus 500 kilograma zeomina radi obezbeđivanja minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra, mangana i cinka. Što se tiče prihrane azotom, ko ne vrši analizu zemljišta mora izuzetno voditi računa da azotna đubriva dodaje u minimumu, naročito ako je zasad u rodu, i to činiti sa KAN-om u rano proleće, u cvetanju i u početku berbe. Kad se radi o alkalnim zemljištima može se upotrebljavati AN ili UREA, do 100 kilograma po hektaru. Preporučena količina KAN-a je do 200kg po hektaru, za sva zemljišta koja nisu alkalna. Folijarna đubriva se upotrebljavaju u vegetaciji u korektivnoj prihrani i ima ih veliki broj na tržištu. Upotrebljavaju se u tipu shodno momentu vegetacije. Prednjače po kvalitetu španska, engleska i nemačka. Primer: u vegetativnom porastu biljke, proteini sa mikro i makroelementima kao što su fitobio, vuksal-askofol, isabion, ili u periodu početka zrenja đubriva sa većim procentom preko potrebnog kalcijuma a ostalim mikro i makroelementima: fitokalultra, vuksal kalcijum, fitofertikalcijum, foligalkalcijum itd.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30