Одштампајте ову страницу
Jabuka citronka Jabuka citronka ceca

Stare sorte spasiti od zaborava Истакнут

Аутор  apr 06, 2017

Stare autohtone sorte kruške mogu se videti na pobrđu u okolini Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goča, Homolja, u šumadijsko-levačkom kraju. Zaista bi bilo neophodno zbog budućih generacija spasiti od zaborava: Jagodarku, Žuticu, Ječmenku, Ovčarku, Takušu, Jeribasmu, Arapku, Turšijaru... Jagodarka (jagodnjača, majska kruška) Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime.Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili. Žutica se najčešće može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatkonakiselog ukusa. Ječmenka (ječmenac) se dosta gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatkonakiseli, prijatne arome. Lubeničarka Ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatkonakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo. Ovčarka je nepoznatog porekla. Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane. Karamanka Je veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkonakiselo meso je prijatne arome. Takuša (takiš) Ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rada obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen i malo rumen sa osunčane strane. Meso je bledožuto, sočno, aromatično i osvežavajućeg ukusa, posebno kada ugnjili. Zreli plodovi se čuvaju do tri nedelje, a mogu da se koriste i za turšiju ("vodnjika"), rakiju, sušenje, pekmez. .. Jeribasma je poznata i pod nazivima "vodenac", "pljuskača", "vodenjak", "bljuzgača", što ukazuje na veliku sočnost. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Plod je srednje krupan do krupan, jajastozvonast s tankom i nežnom, žućkastozelenkastom pokožicom. Peteljka je duga i tanka, meso slatkonakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se "ne jede, nego pije". Bere se krajem septembra. Arapka Sazreva krajem oktobra ili, početkom novembra. Srednje bujno stablo rađa dobro, ali neredovno. Sklona je opadanju plodova pre berbe, pa je treba saditi na položajima zaklonjenim od vetra. Ima veoma krupan, zvonast plod, koji podseća na teg, zbog čega se često naziva i "kantarka". Pokožica je debela i gruba, prekrivena rđastom prevlakom, dok je meso belo i trpko, kada ugnjili sočno, slatko i blago aromatično. Turšijara (slanopađa) Sazreva krajem oktobra. Veoma je bujna i rađa redovno i obilno. Plod je sitan do srednje krupan, pravilnog kruškastog oblika, bogat taninima i pektinima. Međutim tu nije kraj, autohtone sorte krušaka, ali i drugog voća, ovde su prisutne vekovima. Bogato narodno predanje, pamti sorte koje nose narodna opšteprihvaćena imena, tako da pored gore navedenih imamo još i: Sijerak, Kaličanka, Medunak, Jarac, Buzdovanka, Kačmorka, Ovčaruša, Takuša, Bazva, Ajdučica, Brašnarka...etc Stare sorte šljiva Da pomenemo samo neke autohtone stare sorte šljive i njihove narodne nazive. Sinonim za Crvenu ranku je Darosavka, dobila je naziv po selu Darosave. Zatim se pominju i Šumadinka, Crvenjača, Ranošljiva, Šarošljiva, Metlaš, Dragačevka, Okruglica, Ranka, Šećerlija. Sinonim za Požegaču je Mađarka ili Madžarka kako je neki zovu, zatim pominju se i Bistrica, Bosanka, Čokešinka, Jesenka. Ranovača u valjevskom kraju poznatija kao Karićevka, Belošljiva, Salašarka..etc STARE SORTE VINOVE LOZE Prve sorte vinove loze čovek je izdvojio iz divljih populacija šumske loze (Vitis silvestris). Slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte. One su formirale autohtoni (domaći) sortiment svake zemlje. Negrulj (1956) je razvio teoriju o ekološko-geografskom poreklu sorti. On je zapazio da različite sorte koje su poreklom iz jedne geografske oblasti imaju niz sličnih morfoloških i bioloških karakteristika. Definisao je tri grupe sorti: 1. Occidentalis (Zapadnoevropska grupa); 2. Pontica (sorte basena Crnog mora) i 3) Orientalis (grupa istočnih sorti). Iz grupe sorti basena Crnog mora izdvojena je podgrupa Balcanica, koja obuhvata stari sortiment Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije. Zajedničke osobine sorti ove podgrupe su: izražena maljavost listova, velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet grožđa i vina i osetljivost na mrazeve. U srednjem veku gajene su sorte loze: Prokupac (rskavac), Tamjanika, Lalica, Kečun, Gak, Pandurka, Smetuša, Hajmana, Volujsko oko, Šljiva grožđe, Crna ranka, Bela ranka, Peršun grožđe, Pljuca, Radovinka, Meljnik, Vrapčije grožđe... Sa dolaskom Turaka i Austrijanaca stižu i sorte Drenkovi, Afus-ali, Čauš, Ćilibarka, Razaklija... Posle Karađorđa i tokom Obrenovića gaje se Prokupac, Začinak, Bagrina, Kavčina, Crna okata, Tamjanika, Smederevka, Zelenika, Slamkamenka crvena (Plovdina), Slamkamenka bela (Mađarka), Ružica (Kevidinka), Skadarka... Sorte iz podgrupe Balcanica su dugo dominirale . Međutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji način vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i zaboravljene a neke i trajno izgubljene. Posle prevazilaženja filokserne krize, u periodu između dva Svetska rata, u Fruškogorskom vinogorju se šire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao što su: Žakez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaroš i drugi. Zbog lošeg kvaliteta vina i narušavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje širenje, a postojeći čokoti su oporezovani. U ovom periodu sortiment se značajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za vinogradarstvo i voćarstvo iz Sremskih Karlovaca, u izveštaju za period 1938–1948. godine (Lazić 1982), sorta Slankamenka crvena je bila zastupljena sa 55% površina, Crvena dinka (ružica) sa 10%, Šasle (Plemenke) sa 10%, Mirkovača – 6%, Bela slankamenka – 5%, Talijanski rizling–4%. Gajene su u manjoj meri i druge sorte: Smederevka, Bela kadarka, Buvije, Portugizer, Prokupac, Frankovka, Volovsko oko, Crveni drenak, Muskat hamburg, Kraljica cinograda, Čabski biser i druge sorte. Danas se u sortimentu nalaze tri kategorije sorti: 1.Stare domaće i odomaćene vinske i stone sorte, 2) Introdukovane zapadno evropske vinske sorte i 3) Novostvorene domaće vinske i stone sorte. Posle drugog svetskog rata, menja se tehnologija gajenja vinove loze u našoj zemlji. Uvode se špalirski uzgoji sa srednje visokim i visokim stablom, koji ne odgovaraju biološkim osobinama autohtonih sorti. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene sortimenta. Šezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su značajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodeće mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni Burgundac,Sovinjon, Semijon, Šardone i druge.